|
Марина Ђорђевић-Никић, Лидија Московљевић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
 СажетакВрхунске спортисткиње у ритмичкој гимнастици представљају селектирану групу девојака које су изложене високом интензитету тренинга у периоду преадолесценције. Конститутивна телесна висина ових спортисткиња бива остварена кроз компензаторни "catch up" раста из чега произилази образац дужег периода раста. Истовремено, присутан застој пубертета, обезбеђује оптималну скелетну матурацију. Низак садржај телесних масти je у корелацији са касном појавом менархе. У основи свих одступања примарни је значај енергетског дефицита који директно (редукција доступности циркулишућег енергетског супстрата) или индиректно (ефекти на раст, коштану матурацију и акумулацију телесних масти) доводи до дисфункције репродуктивног хипоталамуса. У циљу очувања нормалног раста и развоја, а тиме и здравља спортисткиња у ритмичкој гимнастици и сличним спортовима, неопходно је пратити их у кратким временским интервалима током препубертета и пубертета, истовремено процењујући волумен тренинга и начин исхране. | ||
 |
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА / РАСТ / ПОЛНИ РАЗВОЈ / ИСХРАНА | |
|
Дејан Сузовић, Александар Недељковић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Ово истраживање је урађено са циљем да се изврши процена поузданости теста кратке пулсне контракције (КПК) за процену неуромишићних карактеристика, као и да се утврди могућност генерализације варијабли добијених из кратких пулсних контракција [максимална сила (МС), брзина развоја силе (БРС) и брзина смањења силе (БСС)] на различите мишићне групе. Истраживањем је обухваћен узорак од 48 студената Факултета спорта и физичког васпитања, од којих 12 у првом експерименту, а 36 испитаника у другом. КПК су вршене за интензитете 30%, 50% и 70% у односу на Fmax. Истраживање је спроведено кроз два експеримента. У оквиру првог експеримента утврђиван је степен повезаности резултата МС, БРС и БСС добијеним из КПК са максималном силом (Fmax) и брзином развоја силе (БРСmax) добијеним из стандардног теста силе. Утврђиван је степен поузданости добијених резултата првог мерења, са резултатима добијеним мерењима после два дана и после шест недеља. Добијени резултати су показали високу поузданост на већини измерених варијабли унутар мерења, као са мерењима 2 дана и 6 недеља после првог мерења. Изузетно високи коефицијенти интракорелације добијени су и унутар једног тестирања (ICC > 0.90) и у мерењима спроведеним различитим данима (0.80 – 0.92). Карактеристике функција БРС и БСС у односу на МС, израчунате на основу добијених података за КПК, указују на линеарност функције која пролази кроз тачке које описују однос остварене силе са БРС и БСС. Добијени резултати указују на високу поузданост и на умерен степен генерализације у односу на различите мишићне групе. С обзиром да није у довољној мери показана генерализација новог теста резултати сугеришу наставак евалуације и даљи развој теста КПК. | ||
|
ТЕСТИРАЊЕ / НЕУРОМИШИЋНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ / СТАНДАРДНИ ТЕСТОВИ СИЛЕ / ПОУЗДАНОСТ / ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА | |
|
Драгиша Младеновић, Душко Илић, Жељко Рајковић, Владимир Мрдаковић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања; ОШ "Јован Стерија Поповић", Србија, Београд. | ||
| Сажетак У истраживању је учествовало 44 студента завршне године Факултета спорта и физичког васпитања у Београду, који се раније нису бавили веслањем (25±2 године), (81±8 кг) и (184±7 цм). Испитаници су веслали десет недеља, три пута недељно, у школском веслачком чамцу са 12 седећих места, на мирној води. На тестирању није било сугестија о испољавању силе и дужине завеслаја. Основни подаци бележени су на веслачком ергометру "Концепт 2". За мерење варијабли завеслаја кориштен је инструмент "Fitro power" фирме "Weba sport", а за обраду података програм "Software Expert 1.2". Праћено је 13 биомеханичких варијабли завеслаја. Тест се састојао из два мерења са задатим брзинама израженим индиректно преко пролазних времена на 500 м, и то 2 мин/500 м и 1 мин 40 с/500 м у трајању од 30 с (тзв. стандардне брзине 5.2м/с и 4.2м/с). До значајне промене дошло је код свих предикторских варијабли. Доказано је да је брзина веслања значајан фактор при обучавању технике веслања. Као задатак веслачима почетницима погодније је задавати брзину, а не фреквенцију завеслаја. Од два нивоа успешније је као задатак давати већи ниво задате брзине. Обуку треба почети са мањом стандарном брзином, а касније прећи на већу вредност задате брзине. Код варијабли снаге и силе забележен је највећи напредак у учењу апсолутних вредности варијабли завеслаја, док су коефицијенти варијације наведених варијабли значајно смањени. Резултати показују и да је однос активне и пасивне фазе и даље остао неповољан, што значи да учење ритма захтева дужи временски период. | ||
|
ВЕСЛАЊЕ / МОТОРНО УЧЕЊЕ / РИТАМ / ФРЕКВЕНЦИЈА / БРЗИНА / СИЛА / СНАГА | |
|
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић, Радивој Мандић Универзите у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Циљ ове студије је био да се истраже релације, односно повезаност, између кошаркашких вештина и појединих когнитивних способности кошаркаша – јуниора. Истраживање је спроведено на узорку од 80 кошаркаша, најбољих јуниора Србије, узраста од 17 до 18 година. Кошаркашке вештине су процењене са 15 тестова, који су покрили најважније активности кошаркаша: шутирање, додавање, дриблинг, игру без лопте у нападу и игру у одбрани. Когнитивне способности кошаркаша јуниора су процењене са пет тестова: Домино тест Д48 (тест опште интелигенције), и четири теста перцептивног фактора когнитивих способности: С1, П1, Ф1 и Ф2. Примењена је каноничка корелациона анализа. Резултати каноничке анализе показују да су ова два простора повезана (коефицијент каноничке корелације Р=. 727, односно коефицијент детерминације Р2 = .529), али је само први фактор значајан и он носи 53% објашњене варијансе. Варијабле когнитивних способности које имају највеће пројекције на први фактор и које највише доприносе повезаности ова два простора су перцептивна идентификација (ПФ1), перцептивна анализа и логичко закључивање (ПФ2) и визуелна специјализација (ПС1), а од варијабли кошаркашких вештина: промена смера у дриблингу (ПСД), бацање лопте техником са две руке са груди (БЛ2РГ), продор на кош за 30 с (ПНК30), динамички шут за 30 с (ДШ30), повратна кретања за 30 с (ПК30), слалом дриблингом (СД) и прецизно убацивање лопте у кош (ПУЛК). | ||
|
КОШАРКАШКЕ ВЕШТИНЕ / КОГНИТИВНЕ СПОСОБНОСТИ / ЈУНИОРИ | |
|
Александар Јанковић, Бојан Леонтијевић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Према правилима фудбалске игре једну екипу чини 11 играча на терену (од којих је један голман) и који се према активностима и положају на терену дефинишу као одбрамбени играчи, маневарски и играчи нападачи. Такође, у односу на позицију на терену и на задатке који произилазе из тих позиција, играчи једног тима могу се класификовати и на централне, бочне, дефанзивне и офанзивне играче. Анализа примене појединих техничких елемената у фудбалу, у зависности од позиције играча у тиму, представља основу приликом планирања и операционализације методике тренинга и обучавања сваке професионалне фудбалске екипе. Резултати спроведеног истраживања добијени су на групном узорку испитаника где се приступило прикупљању података свих активности са лоптом, сваког фудбалера посебно, који су подељени на 5 субузорака: централни дефанзивни (ЦД), бочни дефанзивни (БД), дефанзивни маневарски (ДМ), офанзивни маневарски (ОМ) и нападачи (Н). Протокол посматрања је примењен за сваку утакмицу посебно и за сваког играча посебно. Посматрано је укупно 5 варијабли: ударци по лопти, примања лопте, дриблинзи, одузимања лопте и вођење лопте. На основу добијених резултата закључује се да највећи број удараца по лопти и примања лопте примењују дефанзивни маневарски, док одузимања лопте, као елемент технике, користе највише дефанзивни играчи. Највећи број дриблинга изводе офанзивни маневарски фудбалери, којима се препушта одговорност и креација у фази напада, тако што дужом контролом лопте путем вођења и дриблинга, стварају вишак играча на одређеном делу терена. Офанзивни маневарски и играчи нападачи знатно мање учествују у дефанзивним активностима своје екипе. | ||
|
ТЕХНИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ / ПОЗИЦИЈЕ ИГРАЧА / ФУДБАЛ | |
|
Милинко Дабовић, Слободанка Добријевић, Красоменко Милетић, Драгољуб Вишњић, Владимир Милетић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Истраживање је спроведено са циљем да се испитају мишљења студената и њихова оцена значаја и организације практичне наставе логоровања у првој и другој смени, ради утврђивања евентуалних недостатака. Шездесет осам студената и студенткиња физичког васпитања је, по завршетку практичне наставе логоровања у својој смени, испунило упитник конструисан да испита њихово мишљење о најзначајнијим аспектима те наставе. Упитник је био анониман. Већина студената у обе смене сматра да је практична настава логоровања значајна за њихов позив, али су корисност стечених искустава значајно боље (p<0.05) оценили студенти прве смене, чему су највише допринели бољи временски услови. Организација логоровања је боље оцењена у другој смени (p<0.05), чему је највише допринело непримерено понашање неколицине студената у првој смени, као и организација самих наставних активности. Може се закључити да квалитет практичне наставе логоровања највише зависи од понашања учесника у настави, организације и садржаја наставних активности, као и од временских прилика. | ||
|
СТУДЕНТИ / ПРАКТИЧНА НАСТАВА / ЛОГОРОВАЊЕ / ОРГАНИЗАЦИЈА / ПОНАШАЊЕ УЧЕСНИКА / ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ | |
|
Милош Бокан | ||
| Сажетак Предмет истраживања у овом раду су моторичке способности одбојкаша и тестови за њихову процену. Под општим моторичким способностима подразумевају се оне моторичке способности које се по својој општости могу пронаћи и код других врста спортова: координација, снага, брзина, издржљивост, гипкост, равнотежа, прецизност. Специфичне моторичке способности су оне моторичке способности које се специфично развијају код сваке посебне спортске гране, с тим што оне нису потпуно нове моторичке способности, већ способности које се из простора општих моторичких способности, специфичним тренингом "изграђују" или комбинују у специфичне моторичке способности за сваки посебан спорт. На основу консултованих радова, највећи број стручњака из одбојке под специфичним моторичким способностима подразумева следеће: експлозивна снага и агилност, гипкост, координација тела, брзина алтернативних покрета, координација руку и ногу. У завршном делу рада приказани су тестови који се најчешће користе за процену општих и специфичних моторичких способности одбојкаша. | ||
|
ОДБОЈКАШИ / ОПШТЕ МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / СПЕЦИФИЧНЕ МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ | |
|
МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА Београд, 11. децембар 2009. | ||
| Тематска подручја: - Врхунски спорт, - Базични (масовни) спорт, - Спорт младих, - Спорт у школи, - Рекреативни спорт, - Спорт особа са инвалидитетом. Наведена подручја могу бити обрађена са теоријско-филозофског, методолошког, педагошког, психолошког, социолошког, биолошко-медицинског, правног и организационог аспекта. | ||
