Банер
Српски
Александар Јанковић, Бојан Леонтијевић
Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања.
indent Сажетак
Према правилима фудбалске игре једну екипу чини 11 играча на терену (од којих је један голман) и који се према активностима и положају на терену дефинишу као одбрамбени играчи, маневарски и играчи нападачи. Такође, у односу на позицију на терену и на задатке који произилазе из тих позиција, играчи једног тима могу се класификовати и на централне, бочне, дефанзивне и офанзивне играче. Анализа примене појединих техничких елемената у фудбалу, у зависности од позиције играча у тиму, представља основу приликом планирања и операционализације методике тренинга и обучавања сваке професионалне фудбалске екипе. Резултати спроведеног истраживања добијени су на групном узорку испитаника где се приступило прикупљању података свих активности са лоптом, сваког фудбалера посебно, који су подељени на 5 субузорака: централни дефанзивни (ЦД), бочни дефанзивни (БД), дефанзивни маневарски (ДМ), офанзивни маневарски (ОМ) и нападачи (Н). Протокол посматрања је примењен за сваку утакмицу посебно и за сваког играча посебно. Посматрано је укупно 5 варијабли: ударци по лопти, примања лопте, дриблинзи, одузимања лопте и вођење лопте. На основу добијених резултата закључује се да највећи број удараца по лопти и примања лопте примењују дефанзивни маневарски, док одузимања лопте, као елемент технике, користе највише дефанзивни играчи. Највећи број дриблинга изводе офанзивни маневарски фудбалери, којима се препушта одговорност и креација у фази напада, тако што дужом контролом лопте путем вођења и дриблинга, стварају вишак играча на одређеном делу терена. Офанзивни маневарски и играчи нападачи знатно мање учествују у дефанзивним активностима своје екипе.
Кључне речи ТЕХНИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ / ПОЗИЦИЈЕ ИГРАЧА / ФУДБАЛ