Учење основне технике веслања временски распоређеном методом остварене при различито задатим брзинама

Драгиша Младеновић, Душко Илић, Жељко Рајковић, Владимир Мрдаковић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања; ОШ "Јован Стерија Поповић", Србија, Београд.
Сажетак У истраживању је учествовало 44 студента завршне године Факултета спорта и физичког васпитања у Београду, који се раније нису бавили веслањем (25±2 године), (81±8 кг) и (184±7 цм). Испитаници су веслали десет недеља, три пута недељно, у школском веслачком чамцу са 12 седећих места, на мирној води. На тестирању није било сугестија о испољавању силе и дужине завеслаја. Основни подаци бележени су на веслачком ергометру "Концепт 2". За мерење варијабли завеслаја кориштен је инструмент "Fitro power" фирме "Weba sport", а за обраду података програм "Software Expert 1.2". Праћено је 13 биомеханичких варијабли завеслаја. Тест се састојао из два мерења са задатим брзинама израженим индиректно преко пролазних времена на 500 м, и то 2 мин/500 м и 1 мин 40 с/500 м у трајању од 30 с (тзв. стандардне брзине 5.2м/с и 4.2м/с). До значајне промене дошло је код свих предикторских варијабли. Доказано је да је брзина веслања значајан фактор при обучавању технике веслања. Као задатак веслачима почетницима погодније је задавати брзину, а не фреквенцију завеслаја. Од два нивоа успешније је као задатак давати већи ниво задате брзине. Обуку треба почети са мањом стандарном брзином, а касније прећи на већу вредност задате брзине. Код варијабли снаге и силе забележен је највећи напредак у учењу апсолутних вредности варијабли завеслаја, док су коефицијенти варијације наведених варијабли значајно смањени. Резултати показују и да је однос активне и пасивне фазе и даље остао неповољан, што значи да учење ритма захтева дужи временски период.
	ВЕСЛАЊЕ / МОТОРНО УЧЕЊЕ / РИТАМ / ФРЕКВЕНЦИЈА / БРЗИНА / СИЛА / СНАГА	Преузми комплетан чланак (301кБ)

< Претходна		Следећа >