Сажетак
Истраживањем је испитивана повезаност између усвојености моторичких умења из вежби на справама и тлу, атлетике и спортских игара ученика четвртог, петог, шестог и седмог разреда основне школе, с једне, и морфолошких, моторичких и неких психолошких варијабли, с друге стране. Као показатељ усвојености моторичких умења послужиле су вежбе по плану и програму основног образовања и васпитања - физичко васпитање и вредноване су оценама од 1 до 5 са девет степени градације. Морфолошки статус ученика је мерен помоћу десет варијабли, физичке способности ученика мерене су помоћу осам варијабли ('Еурофит' батерија тестова), а изабране особине личности ученика мерене су помоћу три варијабле. Узорак испитаника обухватио је укупно 1002 ученика. На основу добијених резултата, може се рећи да је основна хипотеза истраживања, да постоји значајна повезаност између усвојености моторичких умења из вежби на справама и тлу, атлетике и спортских игара ученика четвртог, петог, шестог и седмог разреда основне школе с једне, и морфолошких, моторичких и меких психолошких варијабли с друге стране, делимично потврђена.

 Сажетак
На узорку од 333 дечака предшколског узраста, који је подељен према дужини трајања третмана, односно, телесног вежбања у предшколској установи, на три групе, приликом уписа у основну школу извршено је тестирање моторичких способности. Ради утврђивања структуре моторичког простора, на укупном узорку, рађена је експлоративна факторска анализа методом главних компонената. Резултати показују да на овом узрасту, код дечака, нису диференциране моторичке способности, што је у складу са резултатима досадашњих истраживања. Полазећи од раније спознатог и прихваћеног модела моторичких способности, који егзистира код старијег узраста деце и код одраслих, урађена је конфирмативна факторска анализа, чији су резултати потврдили егзистенцију три фактора: координација, гипкост и равнотежа. Ради сагледавања разлика између група дечака у простору потврђених фактора, урађена је дискриминативна анализа. Резултати ове анализе показују да групе са дужим третманом - телесним вежбањем, у предшколској установи имају сличну способност координације, гипкости и равнотеже, а да ове групе у односу на групу са најкраћим третманом, имају бољу способност координације, гипкости и равнотеже. Резултати истраживања потврђују досадашња сазнања о непотпуној диференцираности моторичких способности на овом узрасту деце. Такође се може закључити да активности на пољу физичког васпитања у предшколској установи имају веће ефекте на развој координације, гипкости и равнотеже када се спроводе од тзв. јасленог и млађег узраста, у односу на активности које се спроводе од тзв. најстаријег узраста до уписа у основну школу.

 Сажетак
Узорак посматрања чиниле су мушке сениорске националне селекције 16. свјетског првенства у рукомету, одржаном у Египту 01.-15.06.1999. године. Трансверзалним моделом на 19 утакмица анализирана је активност играча у 2100 напада и 2032 одбране код екипа које су освојиле медаље и екипа које нису освојиле медаље. Циљ рада је био да се из егзактно утврђене структуре такмичарске активности високо селекционисаних рукометаша идентификују и анализирају грешке у фази напада и фази одбране и испита постојање негативног утицаја тих грешака на коначан резултат утакмица и пласман екипа. Примарном дијагнозом извршена је анализа активности по пласману екипа, по просторима на релацији: укупан број анализираних напада - одбрана, укупан број грешака, врста грешака, посљедице грешака, реализација седмераца, играч мање у нападу и/или одбрани, играч више у нападу и/или одбрани, играчке позиције (К, Б, П, (С)). Резултати мултиваријантне анализе варијансе, дискриминативне анализе, униваријантне анализе варијансе, Студентовог т-теста на пропорцијама, факторске анализе недвосмислено указују да постоје статистички значајне разлике у корист екипа освајача медаља по анализираним просторима и елементима унутар њих у фази напада, што је имало пресудан утицај на коначне резултате утакмица и пласман екипа. Урађене анализе указују да у фази одбране нема статистички значајних разлика између посматраних група па се може рећи да постоји велика сличност у игри код посматраних група у одбрани. Добијени резултати имају контролну и корективну функцију код селекције и обуке играча на свим нивоима, а уз извјесни опрез могуће је добијене резултате користити у предикцији максималних вриједности и резултата у тренажном процесу и такмичењу.

 Сажетак
Предмет овог истраживања је испитивање осетљивости изометријског теста јачине (Фмакс) и појединих тестова за процену брзине развоја силе (тестови БРС), на промене изазване тренингом јачине. Након фамилијаризације са експерименталним захтевима, 8 испитаника (експериментална група) пре и после интензивног шестонедељног тренинга јачине, имало је задатак да на што бржи начин развије максималне изометријске силе флексора и екстензора у зглобу лакта. Преосталих 13 испитаника такође је тестирано пре и после периода од шест недеља, али без тренинга између два теста. Поред максималне силе (Фмакс), три различита критеријума за процену БРС изведена су из забележене временске функције сигнала силе: временски интервал од тренутка када је достигнут ниво једнак 30% Фмакс до тренутка када је достигнут ниво од 70% Фмакс (Т 30-70%), максимум првог извода сигнала силе у времену (РФД), као и максимум првог извода сигнала силе у времену релативизован максималном силом (РФД/Фмакс). Поређењем резултата пре и пост теста у експерименталној групи за флексоре, као последица тренинга, уочено је значајно побољшање Фмакс и РФД-а, док је на преостале величине ефекат тренинга био незнатан. Такође, ниједан од резултата у посттетсту (екстензори), након поновљеног мерења, није се разликовао од оних добијених у претесту. Повезаност Фмакс са РФД и Т30-70% и РФД/Фмакс била је статистички значајна. Када су се упоредили одговарајући резултати добијени на флексорима са одговарајућим резултатима добијеним на екстензорима, уочено је да су средње вредности Фмакс и РФД веће код флексора, док се РФД/Фмакс и Т30-7о%, нису значајно разликовали. Поузданост поновљеног мерења (пре - посттест) мерена 'интраклас' корелационим факторима, била је већа код флексора него код екстензора. Поузданост већине тестова код флексора оцењена је као добра (ИЦЦ коефицијенти у интервалу од 0.6 до 0.8). Добијени резултати сугеришу да је, поред Фмакс и РФД осетљив на промене изазване примењеном врстом тренинга, док РФД/Фмакс, односно Т30-70% то нису. Иако је између пре и посттеста протекло шест недеља, поузданост Фмакс и РФД остала је задовољавајућа.

 Сажетак
Истраживањем моторичког простора деце предшколског узраста, тачније манипулативних покрета руку, дошло се до закључка да редован боравак и рад у вртићу у високом проценту условљавају изразито боље резултате. Узорак од 204 дечака и девојчица седмогодишњака, при поласку у школу, трансферзалном методом узимања узорака тестирани су са пет стандардизованих тестова за манипулацију рукама (то су циљање палицом у трчању - ЦИЉПУТ, циљање оловком - ЦИЉОЛ, ударање по хоризонталним плочама-УДПХП, гађање у трчању - ГАЂТРЧ и ПИКАДО). Утврђена је статистички значајна разлика и међу девојчицама и међу дечацима у манипулативним покретима горњих екстремитета у корист група под експерименталним третманом и то како униваријантном, тако и мултиваријантом анализом података (дискриминативна анализа).

 Сажетак
Утицај програма ритмичке гимнастике на координацију утврђен је класичним експериментом са паралелним групама. Истраживање је реализовано у основној школи '20. октобар' на узорку ученица петог разреда. Експерименталну групу чинило је 34, а контролну 30 ученица. Експеримент је трајао осам недеља, односно 24 наставна часа. За процену опште и специфичне координације употребљени су моторички тестови, и то три општа и пет специфичних тестова. После осмонедељног вежбања утврђено је да је експериментални програм вежбања био ефикасан и да је довео до значајног напредовања испитаника из експерименталне групе. За разлику од њих, не може се рећи да је осмонедељно вежбање оставило значајнији утицај на општу и специфичну координацију испитаника из контролне групе који су вежбали према стандарном школском програму физичког васпитања.

 Сажетак
На узорку 926 школа извршено је истраживање с циљем да се провере и објективно утврде материјални услови за реализацију наставе физичког васпитања. Процена је извршена са аспекта категоризације школа у узорку. Школе су подељене у 24 региона и сврстане у 6 категорија и 5 подкатегорија. Као валоризациони критеријум узето је постојање појединих простора у објекту за наставу физичког васпитања. На испитиваном узорку констатовано је да у већини школа у Србији не постоји усаглашеност услова за реализацију наставе физичког васпитања, са важећим нормативима. Наведени налаз навео је аутора да предложи минимум неопходног простора за наставу физичког васпитања заснованом ма релевантним захтевима из научне и стручне литературе ове области, одговарајућим педагошким, хигијенским и другим нормативима, односно закључцима из праксе. Осим тога, истраживање је указало да у 7,2% школа објекти за наставу физичког васпитања не постоје, у 25,4% настава се реализује у школском дворишту без пратећих простора, а у 53,9% постојећи објекти су у јако лошем стању. За ове школе дате су конкретне мере у виду предлога за реализацију наставе и креирања школског простора у датим условима.

 Сажетак
Физичке способности опадају са годинама, али редовно физичко вежбање у трећем добу може да значајно успори ове промене. Циљ овог истраживања је да утврди и упореди физичке способности две различите групе жена трећег доба, од којих се једна бави редовним физичким вежбањем, а друга не. Узорак испитаника је чинило 13 жена старости 62 године, које редовно организовано вежбају јогу најмање годину дана, три пута недељно по сат времена; и 12 жена старости 62 године, које се не баве редовним физичким вежбањем. Узорак варијабли је чинило 6 варијабли из простора физичких способности: подизање у сед, претклон у седу, отклон у стојећем ставу, равнотежа на једној нози, скок у вис из места, тапинг руком. Тестирање је обављено по протоколу предвиђеном у Еурофит батерији тестова за одрасле. Резултати показују да су испитанице из групе која се редовно бави физичким вежбањем, постигли боље резултате у свим тестовима, али је та разлика била статистички значајна (на нивоу значајности 0.01) само код 2 теста: подизање у сед (14,69, 0.855 код експерименталне, наспрам 8,17, 5,49 код контролне групе) и равнотежа на једној нози (8,08, 3,82 код експерименталне, наспрам 12,92, 4,68 код контролне групе).

 Сажетак
При разматрању полазних основа за утврђивање маркетиншког информационог система у спорту, неопходно је поћи од константи маркетинга, функција маркетинга и на тој основи дефинисаних информационих структура, као би се могли конституисати информациони модели маркетинга у спорту, као иницијална основа за развој информационог система маркетинга у спорту. Сврсисходност оваквог приступа произилази из управљачких активности маркетинга у спорту, које се све више заснивају на базама података, базама метода и базама модела које се користе при доношењу маркетиншких одлука. Посебан значај све више добија маркетинг на Интернету у погледу истраживања тржишта, помоћи у развоју производа и услуга и њиховог пласмана на спортском тржишту.

 Сажетак
Критичким освртом на актуелне тенденције развоја снаге у спорту, дат је савремени модел развоја снаге у акробатици. Теоријски образложена упутства за примену различитих метода развоја снаге у свакој фази појединачно, усмерена су, како на израду годишњег плана тренинга, тако и према глобалном планирању развоја снаге гимнастичара специјалиста у вежбању на тлу, много више него гимнастичара вишебојаца.

 Сажетак
Стручни рад педагога физичке културе са студентима драмских умјетности садржи многе специфичности. Једна од тих специфичности, могли бисмо рећи и суштинска, је улога педагога физичке културе која је веома битна од самог пријемног испита на студијама глуме па све до дипломског рада студента. Одговорност је велика самим тим што педагог има задатак и обавезу да континуирано прати рад и живот студената током студија, што је ријеткост у нашој струци. Програмске садржаје физичке културе студенти глуме прате на све четири године студија, како на предметима названим 'Физичка култура' и 'Ритмика' које стручно воде педагози физичке културе, тако и на предметима 'Глума' и 'Сценски покрет' које воде педагози драмске умјетности. Управо из тих разлога немогуће је унаприједити стручни рад педагога физичке културе ако није упућен на те садржаје предмета 'Глума' и 'Сценски покрет' и ако не сарађује са педагозима који су задужени за те предмете. Даље, потребно је да се педагог упути у теорију глуме, да зна што је то глума, какав треба да буде глумац и какав је студент глуме. Стручни напори морају бити усмјерени на изналажење разних видова и облика активности физичке културе, а понекад и оних облика и садржаја који би могли изаћи из оквира физичке културе, све у циљу да се студент уведе, води и на крају оспособи за свој будући професионални рад (сценски живот) и живот уопште. Овај рад даје неке теоријске и методичке претпоставке стручног рада са студентима драмске умјетности. Размотрено је како, на који начин и зашто неки садржаји физичке културе треба да буду више заступљени, тј. више истакнути у настави. Даље, видјећемо који су проблеми у настави и проблеми самих студената глуме, како бисмо их могли ријешити или уложити напоре да се они успјешније преброде. Размотрени су и неки кључни моменти и занимљивости, специфичности у раду са студентима ФДУ, као и то који су програмски садржаји у настави више заступљени, више битни и зашто је то тако.

 Сажетак
Министарство просвете и спорта Републике Србије приступило је реформи обавезног и средњег образовања. Сходно томе неопходна је и реформа физичког васпитања. Она мора почивати превасходно на реформи система физичког васпитања, као и уважавању специфичности школског физичког васпитања. Централно место реформе требало би да заузме реформа курикулума, која се мора заснивати на интердисциплинарним и антрополошким основама физичког васпитања. Да би реформа физичког васпитања била успешна потребно је дефинисати стратегију реформе која би почивала на овим принципима.

 Сажетак
Говорећи о психологији спорта и њеном значају за бављење и успјех у спорту, истакнуте су три области у изучавању личности спортиста: структура, динамика и развој. Иако све три области представљају јединствену цијелину у изучавању личности спортиста, овај рад је, због адекватних истраживачких метода, приступио испитивању области структуре личности спортиста, односно њених структурално-функционалних елемената који се означавају као диспозиције. Издвојене су двије диспозиције (мотив спортског постигнућа и анксиозност), за које је ранијим истраживањима утврђено да представљају релевантне факторе за успјех у спорту. Након дефинисања ове двије диспозиције, те истицања њиховог значаја за успјех у спорту, приступило се испитивању њихове међусобне повезаности код двије групе спортиста: тенисера и фудбалера. Истраживањем је утврђено да код тенисера не постоји статистички значајна повезаност између мотива спортског постигнућа и анксиозности, док је код фудбалера установљена статистички значајна повезаност ове двије диспозиције.

 Сажетак

Чланак нема сажетак.