|
Викторија Трнинић, Игор Јеласка, Јанез Шталец Свеучилиште у Сплиту, Кинезиолошки факултет; Свеучилиште у Загребу, Природословно математички факултет, Хрватска. | ||
 СажетакТехнике структуралног моделовања и коришћење модела који екстрахују латентне варијабле данас су доминантне технике примењених мултиваријатних статистичких поступака у друштвеним наукама. Сматрамо како корелациона истраживања могу омогућити адекватне истраживачке налазе ако су потпомогнута логичком анализом или поступцима каузалног моделовања. Важно је истаћи да саме методе факторске анализе (ФА) не одговарају на питање зашто варијабле коварирају, као и да коначни резултат факторско-аналитичког истраживања делимично зависи од одлука и тумачења научника/ истраживача. У раду се расправља о питању минималне величине узорка у ФА, о вишезначности резултата добијених ФА, те о математичким проблемима при коришћењу метода ФА. Надаље, анализиран је утицај ФА података добијених експериментима на научне парадигме, те су наглашени актуелни проблеми при њеном коришћењу у истраживањима у друштвеним наукама. Ни једна метода, па тако ни факторска анализа није довољна за одговоре на сва проблемска питања у пољу психологије и кинезологије. Због тога је потребно у истраживању комбиновати међусобно надопуњавајуће методе које омогућавају потпунију обраду истраживаних феномена и већу ваљаност емпиријских налаза. На крају, свођење теорије у психологији на психометријску методу и теорије у кинезиологији на кинезиометријску методу је аномалија бројних квантитативних истраживања унутар наведених научних дисциплина где је утврђивање, а не објашњење мултикаузалне природе психолошких и кинезиолошких појава примарни фокус истраживања. | ||
 |
ФАКТОРСКА АНАЛИЗА / ПАРАДИГМА / УЗОРАК / ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЗУЛТАТА / МАТЕМАТИЧКИ ПРОБЛЕМИ | |
|
Атанасиос Алатзоглу, Јоанис Атанаилидис, Милтиадис Проиос, Василиа Арванитидоу, Јелена Јовановић СШ у Килкису; Универзитет у Комотинију и Солуну; ОШ у Комотинију, Грчка; ФСФВ, Београд. | ||
| Сажетак Мишљење да наставник физичког васпитања може да буде постављен на место директора и да буде лидер у образовању у основној и средњој школи није увек била узета здраво за готово, као што је био случај са наставницима других дисциплина. Индикативно ометање једнаке доступности ка позицији директора школе лежи у чињеници да је наставницима физичког васпитања тек од 1985. године (Законом 1566/1985.) дозвољено да конкуришу за место директора у средњим школама. Сада су наставници физичког васпитања стекли више самопоуздања и другачије идентификују своју улогу у школама у Грчкој. С обзиром на чињеницу да наставници физичког васпитања већ чине трећину од укупног броја наставника на позицији директора у средњошколском образовању, поставља се значајно питање: да ли наставници физичког васпитања могу да буду ефикасни лидери у школи? Циљ овог рада је да се идентификују административне вештине које наставници физичког васпитања треба да побољшају, тако да би се оне касније, према схватању наставника, могле сматрати ефикасним принципима. У истраживању је учествовало укупно 460 наставника из 32 школе у којима су директори наставници физичког васпитања и коришћен је упитник (Скала рангирања управљања директора у образовању – Principal Instructional Management Rating Scale-PIMRS) прилагођен приликама у Грчкој. Техника гап анализе, која је примењена, открила је статистички значајне резултате у свим питањима од којих се састојао мерни инструмент. Прве три способности/вештине које недостају и које директори – наставници физичког васпитања треба да развију су следеће: рад са вишејезичним групама родитеља, са просечном разликом од 0,75 (t(454)=14,649 p=0,000); конвертовање циљева плана и програма у план и програм на вебсајту школе, са просечном разликом од 0,73 (t(452)=12,859 p=0,000); и информисање родитеља о напретку њихове деце у образовању (t(452)=10,117 p=0,000). Овај рад потврђује налазе претходних истраживања који се тичу ефикасне каталитичке улоге директора у квалитету образовања. | ||
|
ДИРЕКТОР ШКОЛЕ / ЕФИКАСНОСТ У ШКОЛИ / НАСТАВНИК ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА / СРЕДЊОШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕ | |
|
Раденко Добраш, Проко Драгосављевић, Игор Вучковић, Александар Гаџић, Душко Лепир Универзитет Бања Лука, Факултет физичког васпитања и спорта, БиХ; Академија фудбала, Београд, Србија. | ||
| Сажетак Предмет проучавања овог рада била је мотивација ученика старијих разреда основне школе у настави физичког васпитања. Циљ истраживања био је да се у пракси тестира оригинални програм мотивације ученика за наставу физичког васпитања и види да ли је он допринео побољшању моторичких способности ученика и смањењу изостанака са наставе. Узорак испитаника чинила су по два одељења шестог, седмог и осмог разреда основне школе у експерименталној групи (N=127; 63 дечака и 64 девојчице) и исто толико одељења истог узраста у контролној групи (N=128; 70 дечака и 58 девојчица). Процена моторичких способности обављена је на почетку и на крају експерименталног третмана, који је трајао цело друго полугодиште, тј. 17 седмица, са по 2 часа седмично. Кориштени су раније верификовани тестови за процену координације покрета, флексибилности, снаге и брзине. Такође, пребројани су изостанци са наставе физичког васпитања у првом полугодишту, те након експеримента. За статистичку обраду података, поред дескриптивне статистике, коришћен је Т- тест за независне узорке и Mann-Whitney тест. Ученици експерименталне групе остварили су значајно веће побољшање већине моторичких способности од ученика контролне групе. Такође, остварили су значајно мање изостанака са наставе. | ||
|
ЕКСПЕРИМЕНТ / МОТИВАЦИЈА / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / ИЗОСТАНЦИ СА НАСТАВЕ | |
|
Лидија Московљевић, Лепа Радисављевић, Милинко Дабовић. Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Србија. | ||
| Сажетак На узорку такмичарки (N=27) у ритмичкој гимнастици (узраста од 7 до 14 година), праћено је напредовање у специфичној техници вежби са три различита реквизита (вијача, обруч и лопта). Истраживање је трајало 4 године, а оцењивање технике вршено два пута годишње. Оцењивање је вршила трочлана експертска комисија на скали од 1 до 10. Циљ овог истраживања је био да се утврди у ком узрасном периоду такмичарке најбрже напредују у техници вежбања са реквизитима. Резултати су обрађени дескриптивном (средња вредност, стандардна девијација) и компаративном статистиком (Mann Whitney test). На основу добијених резултата може се уочити, да брзина напредовања, у техници рада са реквизитима, није била иста у свим узрасним периодима. Код девојчица узраста 7-9 година није дошло до значајнијег напретка код већине праћених варијабли. Значајан напредак је остварен само код две вежбе са вијачом и једне вежбе са лоптом ( Виј.1 и Виј2Д и ЛопД). Највећи напредак је остварен у периоду од 9. до 10. године и то у свим праћеним варијаблама. Овакав тренд је настављен и у периоду од 10. до 11. , да би код узраста од 11 до 12 година, код већине варијабли напредак био значајан, изузев код трчања са вијачом и вежбе са обручем изведене слабијом руком. | ||
|
ВИЈАЧА / ОБРУЧ / ЛОПТА / ТЕХНИКА / ОЦЕЊИВАЊЕ | |
|
Зоран Радиновић, Ратко Павловић. Средња машинска школа, Приједор; Универзитет у Источном Сарајеву, ФФВС, Република Српска, БиХ. | ||
| Сажетак Моторичке способности су незаобилазан сегмент антрополошког простора човјека и често су предмет научних истраживања. Обзиром на њихову сложену структуру врло често у истраживањима овог сегмента користе се различити приступи у дефинисању модела који ће послужити као основа за одабир и дефинисање манифестних варијабли. Најчешће се ради о феноменолошком приступу али нису ријетка истраживања која су базирана на функционалном моделу моторичких способности. У раду је анализиран простор моторичких способности популације ученика и атлетичара, јуниорског узраста са циљем утврђивања разлика у простору механизма централне регулације. Истраживањем је обухваћено 90 ученика који су укључени у различите спортске клубове и 90 атлетичара из четири атлетска клуба. Измјерено је 12 манифестних моторичких варијабли из простора механизма централне регулације. У анализи података, примјеном т-теста и каноничке дискриминативне анализе добијени су резултати који статистички значајно (p < 0.01) објашњавају разлике међу испитаницима. У седам варијабли ученици су остварили бољи резултат, а у четири варијабле је та разлика статистички значајна. Једино варијабле МИСП, МСПА, МСПОО, МФЛА из простора синергијске регулације и тонуса и варијабла МКОП из простора структуирања кретања нису оствариле статистички значајне разлике. Атлетичари су били бољи у тестовима флексибилности МДПК, МСРАС који су врло значајни у тркачким и скакачким дисциплинама. | ||
|
КООРДИНАЦИЈА / ФЛЕКСИБИЛНОСТ / РАВНОТЕЖА / ЦЕНТРАЛНА РЕГУЛАЦИЈА | |
|
Весна Репић Ћујић, Ирина Јухас. Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије; Универзитет у Београду, ФСФВ, Београд, Србија. | ||
| Сажетак Појавом маратона у свету, као атлетске дисциплине, почиње и организовање националних првенстава. У већини држава њихов настанак је био између два светска рата, као што је то било и у Краљевини Југославији. Циљ истраживања је био да се пронађу, прикупе, реконструишу и критички анализирају подаци о националним првенствима у маратону у периоду 1930-2010. година. Посматрано временско раздобље, у зависности од историјских догађаја, подељено је на следеће периоде: 1. Од првог државног првенства у Краљевини Југославији 1930. до 1939; 2. Од државног првенства ДФЈ 1949. до 1990; 3. Од 1992. до престанка постојања СЦГ 2003; 4. Од 2003. до 2010. Први подаци, у којима се помиње државно првенство у маратону, су из 1930. Идеју је, према пронађеним подацима, покренуо маратонац Димитрије Стефановић. Током периода од 1930. до почетка Другог светског рата у Краљевини Југославији је одржано десет првенстава у маратону, од којих једно у Београду. У њима је наступао мали број такмичара, као што је то било уобичајено и на државним првенствима других земаља. Током периода од 1949. до 1991. маратон је углавном организован у оквиру државних првенстава заједно са осталим дисциплинама, а након тога, као део масовних маратона. Анализа квалитета и квантитета државних првенстава у маратону показала је постојање велике разноликости. На резултате и број учесника државних првенстава у маратону утицали су: политика, начин организовања маратонских трка, време одржавања значајних такмичења, у каснијем периоду и новчане награде које су исплаћивали организатори масовних маратона. | ||
|
АТЛЕТИКА / МАРАТОН / НАЦИОНАЛНА ПРВЕНСТВА | |
|
Владимир Манојловић, Фране Ерчуљ. Avesta Tennisklubb, Авеста, Шведска; Универзитет у Љубљани, Факултет спорта, Словенија. | ||
| Сажетак Циљ истраживања је био да се утврди утицај усмеравања пажње на изведбу вертикалног скока посматрано кроз висину скока. Тринаест кошаркаша (телесна маса = 73.4 кг, телесна висина = 186.58 цм, узраст = 15.12 ± 0.61 година) учествовало је у истраживању. Сви испитаници су чланови екипе која се такмичила у Првој Хрватској кадетској лиги у сезони 2008/09. Истраживање је спроведено за време такмичарске сезоне. На испитаницима су изведена два експеримента. У оба експеримента извели су 15 понављања скока с претходном припремом (countermovement jump-CMJ), док су у једном од експеримената, за време извођења скокова слушали звучни запис навијања на утакмици. У оба типа скока испитаницима су дата упутства да се задрже што дуже у ваздуху за време извођења појединачног скока (спољно усмјеравање пажње). За поређење разлика међу скоковима примењен је зависни т-тест са степеном статистичке значајности постављеним на ≤ 0.05. Поређења висине скока, за обе врсте скока, нису открила статистички значајне разлике, иако се приказане разлике не би требале одбацити, ако се узму у контексту утакмице. | ||
|
ЕКСПЕРТИЗА / МОТОРНА КОНТРОЛА / НАВИЈАЊЕ | |
|
Александар Станковић Омладински кошаркашки клуб "Звезда" Београд, Србија. | ||
| Сажетак Циљ овог истраживања је био да се утврди и анализира примена, начин организовања, и ефекти примене одређених типова одбране. Примењена је емпиријско-неекспериментална метода и техника посматрања, које омогућавају истраживање техничко-тактичких активности у кошарци. Узорак истраживања су чинили 8 кошаркашких клубова, учесника завршнице Купа Радивоја Кораћа одржане Нишу 2012. године. Анализирано је седам утакмица: четири четвртфиналне утакмице, две полуфиналне, и финална утакмица. Подаци су прикупљени техником посматрања, а анализа колективне одбране је извршена на основу варијабли од којих зависи организовање и успешност колективне одбране. Истраживањем је обухваћено пет општих варијабли, седам које се односе на тип одбране и пет варијабли одбрамбених активности, а резултати истраживања су исказани квантитативно. Анализом података се показало да су екипе са већим проценатом генералне ефикасности одбране добијале утакмицу. Током праћења утакмица стекао се утисак да су играчи на спољним позицијама значајније доприносили ефикасности одбране, док су играчи на унутрашњим позицијама показали мању покретљивост у одбрани. | ||
|
ТАКТИКА / ЧОВЕК НА ЧОВЕКА / ПРЕСИНГ / ЗОНСКА ОДБРАНА / ЕФИКАСНОСТ | |
|
| ||
| Миливоје Матић је рођен у Обреновцу 1935. године. Основну и средњу школу завршава у родном Обреновцу. Након завршетка гимназије, уписује студије на Институту за физичку културу у Београду 1954, да би 1959. године дипломирао у институцији која мења назив у Висока школа за физичко васпитање. По дипломирању ради од 1959. до 1962. године као наставник физичког васпитања у основној школи "Соња Маринковић" Земуну. | ||
