|
Саша Јаковљевић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
 УводПред вама је специјални број часописа "Физичка култура" посвећен теми "Жена и спорт". Редакција часописа овим бројем покреће активност издавања специјалних свезака посвећених, пре свега, оним сегментима и проблемима из области спорта и физичког васпитања који немају задовољавајући третман у науци/теорији и пракси. На овај начин се Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, као издавач часописа и као респектабилна високошколска институција у области спорта и физичког васпитања у нашој земљи и окружењу, активно укључује у борбу за боље стање у овој, друштвено, веома значајној области. Неоспорно је да жене у спорту још увек немају исти значај и третман као мушкарци. Веома активну улогу у побољшању и бољем размевању жена у спорту има Комисија "Жене и спорт" Олимпијског комитета Србије. Настављајући своје активности и успешан рад, ова Комисија је, заједно са Факултетом спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду и Секретаријатом за спорт и омладину града Београда, организовала 12. маја 2011. године 4. Национални семинар, под насловом "ВРЕМЕ САДАШЊЕ -ЖЕНЕ У СПОРТУ СРБИЈЕ 2011". | ||
|
Бранислав Јевтић, Ирина Јухас Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Политички активизам жена с краја XIX и 60-тих година XX века, којим се тежило осигурање полне једнакости и окончање дискриминације пренет је и на спортске организације и на целокупан систем међународног спорта, који се овим проблемом, мање или више успешно бавио током целог прошлог, као и у првој декади овог века. Блиско прошло време припада "Трећем периоду промена" у коме се очекивало да дође до веће укључености жене у спорту. Овај период је испуњен активностима, агендама, декларацијама, али и резултатима истраживања којима се афирмише значај и улога спорта и даје правац за интеграцију жене на свим нивоима пирамиде спорта. Обојен "академским бојама", ово је период у коме се сумира учињено и даје оквир нове стратегије. Ово је временски оквир унутар кога се региструје много противуречних знакова (contradictio symptoma) између намере - активности - резултата да се непосредно учешће жена у спорту и физичкој активности увећа, као и да жена буде ангажовaна у телима која руководе и доносе одлуке у спорту. Резултати су остварени, учешће је стигло до прага бројчане равноправности, како у физичкој активност, тако и на ОИ, али се, с друге стране, уочава да се број жена тренера смањио, да је жена - тренер која тренира мушкарце реткост, односно да је реализација лидерске позиције жене у спорту пуна контрадикција, испуњена документима, сиромашна учинком, далеко и од простог бројчаног учешћа. | ||
 |
ЖЕНА / СПОРТ / РАВНОПРАВНОСТ / МЕЂУНАРОДНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ / ПРОТИВУРЕЧНОСТИ / ОЛИМПИЈСКИ ПОКРЕТ | |
|
Вишња Ђорђић, Марија Срдић Универзитет у Новом Саду, ФСФВ; НВО "Центар за подршку женама", Кикинда. | ||
| Сажетак Жене су мање физички активне од мушкараца у свим узрасним групама, а недовољно су заступљене и у спорту, почев од активног чланства, па до управљачких улога. Истовремено, учешће жена у спорту може да унапреди спорт, као што спорт може унапредити квалитет живота жена. Ради увида у актуелно стање женског спорта на територији АП Војводине, спроведена је анализа финансирања женског спорта у одабраним локалним самоуправама, те анализа заступљености жена у појединим спортским гранама. Коначним узорком обухваћено је седам општина/градова у Војводини и 12 покрајинских гранских савеза. Добијени резултати показују да позиције женског спорта на нивоу локалне самоуправе и посматраних гранских савеза, још увек нису изједначене са позицијама мушког спорта. Жене су мање заступљене од мушкараца у активном чланству спортских клубова (24-38%), доступан им је мањи број клубова и спортова, а код финансирања изостаје позитивна дискриминација женског спорта. У посматраним гранским савезима, заступљеност жена у различитим улогама веома варира, али у већини случајева мушкарци доминирају у укупном чланству, посебно у управи и администрацији, различитим комисијама, као тренери и судије. Мали број гранских савеза показује сензибилност за родну проблематику, кроз анализу заступљености жена и промоцију њиховог учешћа у спорту. | ||
|
ЖЕНЕ / СПОРТ / АП ВОЈВОДИНА / РОДНА РАВНОПРАВНОСТ | |
|
Бранислав Јевтић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Олимпизам је јединствен покрет који повезује људе, културе и све земље света, промовише мир, гради добру вољу и кооперацију. Олимпијске игре (ОИ) су манифестни облик међународног олимпијског покрета (МОП) и мега спортски догађај у коме учествују најбољи спортисти света. Оне су промоција мира и систем вредности које негују сва друштва. Више од 1320 спортиста је учествовало на Играма до ОИ у Пекингу 2008, од чега 198 жена (14%). Освојено је 98 медаља, од чега 15, или скоро 15% су освојиле жене. Данас, у години када се слави 101 година од оснивања Олимпијског комитета Србије (ОКС), ситуација са учешћем жена у спорту је и даље неодређена, или још боље рећи недоречена. Искуство ОКС може да се уоквири кроз следеће чињенице: (1) остварена је бројчана равноправност полова у делегацијама ОКС1), на летњем и зимском ЕYОF-у. Учешће девојака и жена у делегацијама зимског програма је високо и на граници бројчане равноправности. На ЛОИ региструје се процентуално мањи број учешћа жена; (2) анализа активности у делу спортске и пословне функције у спортској организацији указује да се стратегија увећања учешћа жена не спроводи или се, ако је има, спорадично спроводи; (3) бележи се континуитет изостанка женских тимова у кошарци и рукомету (некада освајачице олимпијских одличја), спортисткиња у ритмичкој гимнастици и синхроном пливању (спортови са олимпијском традицијом), док већина нових дисциплина у олимпијском програму жена (бокс, рвање) нису развијене у Србији или степен њихове конкурентности не прелази праг за учешће; (4) одбојкашице, стрељаштво и тенис бележе висок ниво конкурентности и сигурно учешће. Слично стање се констатује у једној пливачкој дисциплини, а региструје се и бројније учешће жена од мушкараца у атлетским дисциплинама; (5) пословна функција ОКС је, као и спортска, заснована на принципу једнакости и универзалности, тако да је жена била шеф мисије ОКС на ОИ у Пекингу (2008), заставу Србије на Играма у Пекингу, Ванкуверу и на Медитеранским играма у Пескари носиле су жене; (6) не евидентира се учешће жена у делу спортских функција националних федерација, тачније нема жене тренера у олимпијским делегацијама; (7) узроци наведеног стања не би се могли описати као облици дикриминације или изостанка равноправности на спортском, организационом, пословном и управљачком нивоу олимпијскихделегација. | ||
|
ЖЕНА У СПОРТУ / ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ / ОЛИМПИЈСКА ДЕЛЕГАЦИЈА / ОЛИМПИЈСКИ ПРОГРАМИ / ОЛИМПИЈСКИ КОМИТЕТ СРБИЈЕ | |
|
Ирина Јухас Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Све већи број нових начина физичког вежбања, појава нових спортских дисциплина, као и учешће жена у дисциплинама које су, до скора, биле само мушке, постаје свакодневица. Учешће жена је све масовније и извесније, те се питање да ли спортски тренинг жена поседује одређене специфичности, само од себе намеће. Иако је забележен пораст истраживања на узорку жена и даље су доминантна она на мушкој популацији. Механичко поистовећивање мушкарца и жене може нанети више штете него користи, поготово ако је у питању врхунски спорт. На основу досадашњих истраживања може се рећи да општа максимална могућност одрасле жене представља 70 – 90 % опште максималне способности одраслог мушкарца, а која првенствено произилази из морфо-функционалних карактеристика. Жена има мању максималну брзину, снагу, брзинско – снажну компоненту, издржљивост, знатно бољу покретљивост и окретност, већу прецизност и тачност покрета, у односу на просечног мушкарца. Снага било које мишићне групе код жена је у просеку мања, него код мушкараца истог узраста. Иако жене испољавају мању снагу, адаптација на тренинг снаге код жена се не разликује, због чега не постоји ниједан разлог да жене спортисткиње не примењују исте тренажне методе као и мушкарци. Спортски тренинг повећава максималну потрошњу кисеоника код жена на исти начин, као и код мушкараца. Спортски тренинг омогућује жени данас да трчи и постиже резултате на дуге и најдуже дистанце, као и мушкарци. Заправо, истраживања последњих двадесетак година су указала на сличне тренажне методе, тренажне одговоре, физиолошке захтеве, и код мушкараца и код жена. | ||
|
ЖЕНЕ / СНАГА / ИЗДРЖЉИВОСТ / ПОКРЕТЉИВОСТ / СПОЉАШЊИ УСЛОВИ | |
|
Драган Миливојевић Специјална болница за болести зависности "Naltrex Zone", Београд. | ||
| Сажетак Термин мобинг је англо-саксонског порекла и означава психолошко злостављање на радном месту, заправо непријатељску и неетичку комуникацију унутар радне средине, која се према појединцу или групи дешава бар једном недељно у периоду од најмање шест месеци. Активности од стране злостављача се могу поделити у пет категорија - напади на могућност адекватне комуникације, активности које компромитују могућност одржавања социјалних контаката, активности које руше углед жртве, оне којима се оспорава квалитет обављеног посла и активности којима се особа присиљава да обавља задатке који директно оштећују здравље. У односу на социјални аспект, карактеристичне жртве мобинга су млади, тек запослени и амбициозни радници, старији радници пред пензијом, телесни инвалиди, они који указују на пропусте у раду, особе које траже више самосталности или повећање плате и ексцентрици. Социјални аспект злостављача није упадљив колико специфични профил личности. У нашој средини, најзаступљенији су етикетирање и активности којима се оспорава квалитет рада, а најчешће жртве су жене, високо образовани и запослени у приватним предузећима. Најфреквентније последице мобинга су психосоматска обољења, стресом узроковани психички поремећаји, депресија, болести зависности и суицид. Активности супростављене мобингу могу имати два главна дискурса, превенцију и санирање последица. Механизми деловања су пружање правне и психолошке (медицинске) помоћи. Правна регулатива је одређена покушајем медијације у радној средини и применом закона о мобингу, док се психолошка помоћ примењује кроз циљану обуку у вештинама комуникације, као и психотерапијским санирањем већ насталих последица. Мобинг представља вишедеценијски психо-социјални и радни проблем у нашој средини, али тек у првој декади овог века бива демистификован и изложен критичком и истраживачком посматрању. | ||
|
МОБИНГ / ЗЛОСТАВЉАЊЕ / КОМУНИКАЦИЈА | |
|
Милена Рељин Татић Комисија "Жене и спорт" | ||
| Увод Настављајући своје активности и успешан рад, Комисија "Жене и спорт" Олимпијског комитета Србије, заједно са Факултетом спорта и физичког васпитања из Београда и Секретаријатом за спорт и омладину Београда, организовала је 12. маја 2011. године 4. Национални семинар, са обимним програмом и још већим циљевима. 4. Национални семинар свечано је отворио председник Олимпијског комитета Србије, господин Владе Дивац. Учесницима су се, поздравним говором, обратили декан Факултета спорта и физичког васпитања, господин Душан Митић, и госпођица Ана Косовац испред Министарства омладине и спорта Србије. Семинару су присуствовали и представници Спортског савеза Србије, Секретаријата за спорт и омладину Београда, Спортског савеза Београда и Покрајинског секретаријата за омладину и спорт Војводине. | ||
