|
Ирина Јухас Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
 СажетакСве већи број нових начина физичког вежбања, појава нових спортских дисциплина, као и учешће жена у дисциплинама које су, до скора, биле само мушке, постаје свакодневица. Учешће жена је све масовније и извесније, те се питање да ли спортски тренинг жена поседује одређене специфичности, само од себе намеће. Иако је забележен пораст истраживања на узорку жена и даље су доминантна она на мушкој популацији. Механичко поистовећивање мушкарца и жене може нанети више штете него користи, поготово ако је у питању врхунски спорт. На основу досадашњих истраживања може се рећи да општа максимална могућност одрасле жене представља 70 – 90 % опште максималне способности одраслог мушкарца, а која првенствено произилази из морфо-функционалних карактеристика. Жена има мању максималну брзину, снагу, брзинско – снажну компоненту, издржљивост, знатно бољу покретљивост и окретност, већу прецизност и тачност покрета, у односу на просечног мушкарца. Снага било које мишићне групе код жена је у просеку мања, него код мушкараца истог узраста. Иако жене испољавају мању снагу, адаптација на тренинг снаге код жена се не разликује, због чега не постоји ниједан разлог да жене спортисткиње не примењују исте тренажне методе као и мушкарци. Спортски тренинг повећава максималну потрошњу кисеоника код жена на исти начин, као и код мушкараца. Спортски тренинг омогућује жени данас да трчи и постиже резултате на дуге и најдуже дистанце, као и мушкарци. Заправо, истраживања последњих двадесетак година су указала на сличне тренажне методе, тренажне одговоре, физиолошке захтеве, и код мушкараца и код жена. | ||
 |
ЖЕНЕ / СНАГА / ИЗДРЖЉИВОСТ / ПОКРЕТЉИВОСТ / СПОЉАШЊИ УСЛОВИ | |
| < Претходна | Следећа > |
|---|
