|
Линдзи М. Ботомс, Мајкл Ј. Прајс Факултет здравља и бионаука, Универзитет у Источном Лондону . | ||
 СажетакТоком вежби за горњи део тела испоставило се да васкуларна адаптација ноге игра важну терморегулациону улогу. Ово истраживање проучава ефекте интензитета вежбања на терморегулацију током вежби за горњи део тела. Девет здравих испитаника мушког пола били су подвргнути инкременталном тесту вежбања на ергометру зглоба руке како би се одредио врхунац снаге (Wpeak). Испитаници су извели четири експерименталне пробе које су укључиле 5 минута вежби за руку на 45, 60, 75, или 90% Wpeak (70 рев.мин-1), након тога је следило 30 минута пасивног опоравка. Бележене су температуре ушног канала и коже, као и проток топлоте у надлактици и листу. Обим листа је мерен помоћу плетисмографије за време вежбања. Током вежбе на 45, 60, 75 и 90% Wpeak обим листа је смањен (P<0,05) за -0,7±0,8, -1,4±0,9, -1,2±0,6 односно -1,6±0,7%. Примећене су разлике између 45 и 60% Wpeak, и 45 и 90% Wpeak (P<0,05). Резултати ове студије указују на прерасподелу крви из релативно неактивног доњег дела тела током вежбе за руку при интензитету до 60% Wpeak, након чега даље се значајно не смањује обим листа. Дакле, прерасподела крви из неактивног доњег дела тела не производи реакцију сличног интензитета у зависности од унутрашњег протока крви током вежби за доњи део тела. | ||
 |
ЕРГОМЕТРИЈА ЗГЛОБА РУКЕ / ПРОТОК КРВИ / ТЕМПЕРАТУРА ЛИСТА / ТЕРМОРЕГУЛАЦИЈА / ИНТЕНЗИТЕТ ВЕЖБАЊА | |
|
Саша Јаковљевић, Миливоје Каралејић, Зоран Пајић, Радивој Мандић Факултет спорта и физичког васпитања Београд Универзитета у Београду. | ||
| Сажетак Циљ ове студије је био да се испитају способност убрзања и агилност кошаркаша. Истраживање је спроведено на узорку од 35 професионалних бугарских кошаркаша (просечне старости 21.37±2.91 година) који су се такмичили у Првој кошаркашкој лиги Бугарске и који су подељени у две групе у односу на позицију у игри: унутрашњи играчи – Н=13 и спољни играчи – Н=22. Они су изабрани, од стране експерата, као најбољи домаћи играчи Лиге. Примењена су два теста: трчање на 20 метара (убрзање – Т20м) и Т-тест (агилност – ТТ). Током теста трчање на 20м измерена су и времена трчања на 5 (Т5м) и 10 метара (Т10м). Осим тога су измерене телесна висина (ТВ) и телесна маса (ТМ). Унутрашњи играчи су значајно виши и тежи од спољних играча, али у варијаблама убрзања и агилности нису пронађене статистички значајне разлике између ове две групе кошаркаша, са тим да су на свим тестовима спољашњи играчи постигли боље резултате. Пронађене су високе корелације између три варијабле убрзања (Т5м, Т10м и Т20м) и једне варијабле агилности (ТТ) – коефицијенти корелације од .666 до .819, на нивоу значајности од .01. Корелације између телесне висине и варијабли убрзања су умерене – коефицијенти корелације од .306 до .383, на нивоу значајности од .05, док су коефицијенти корелације између телесне масе и ових варијабли нешто већи .350 до .415 на нивоу значајности од .01, односно .05. | ||
|
СЕНИОРИ / 20М / Т ТЕСТ / КОРЕЛАЦИЈЕ / РАЗЛИКЕ | |
|
Марко Трнинић, Марио Јеличић, Игор Јеласка Кинезиолошки факултет, Свеучилиште у Сплиту, Хрватска. | ||
| Сажетак Основни циљ овог истраживања је био да се утврде разлике између јуниорских играча на појединим позицијама у кошаркашкој игри на темељу показатеља ситуационе ефикасности. Узорак испитаника састојао се од 108 врхунских јуниорских кошаркаша, који су просечно одиграли минимално 8 минута по утакмици и више од 3 утакмице, а одабрани су из 11 екипа које су одиграле 46 утакмица јуниорског првенства Еуропе у Задру 2000. године. Резултати указују на разлике у простору ситуационе ефикасности између пет играчких позиција и то: играчи који играју на позицији првог и другог бека су доминантни у варијаблама СУТ3-УС, СУТ3-НЕ, АСИСТ, ОСВЛОПТ и ИЗГЛОПТ. Играчи који играју на позицији крила су доминантни у варијаблама СУТ2-УС и СУТ2-НЕ у односу на крилног центра те првог и другог бека, док се играчи који играју на позицији центра од играча на другим позицијама највише разликују у варијаблама СКОК-ОБР, СКОК-НАП, БЛОКАДА, СУТ2-УС и ЛИЧНА. Предлажемо да наредна истраживања укључе и нестандардне параметре ситуационе ефикасности у анализи разлика између елитних јуниорских и сениорских играча на различитим позицијама у игри. | ||
|
КОШАРКАШКА ИГРА / ТИПОВИ ИГРАЧА / СИТУАЦИОНА ЕФИКАСНОСТ / ВРХУНСКИ ЈУНИОРИ / ДИСКРИМИНАТИВНА АНАЛИЗА | |
|
Александар Јанковић, Бојан Леонтијевић, Милан Пашић, Веселин Јелушић ФСФВ - Београд, ОШ "Иво Андрић" Београд, Висока спортска и здравствена школа Београд. | ||
| Сажетак Циљ студије је био да се упореди тактичко испољавање фудбалских репрезентација, различите такмичарске успешности, дефинисане на основу оствареног резултата на једној фудбалској утакмици, на Светском првенству у Јужноафричкој Републици у фудбалу 2010. године. Тактичком анализом обухваћено је укупно 60 утакмица. Екипе су распоређене у 3 групе на основу оствареног резултата на утакмицама. Први субузорак испитаника (победа) чиниле су екипе које су победиле у коначном резултату, други субузорак (нерешено) биле су екипе које су играле нерешено (без победника), док су трећи субузорак (пораз) чиниле екипе које су поражене у регуларних 90 минута игре. На основу претходно обрађених података, који су добијени софтверским пакетом "AMISCO" и званичног сајта светске фудбалске федерације (www.fi fa.com), посматрани параметри везани су за ефикасност игре, нападачко средство тактике – додавање лопте и структуру додавања лопте. На основу анализе фреквенције успешних напада запажено је да постоји статистички значајна разлика у броју успешних напада између екипа које су оствариле различите резултате (p=0.003), у корист екипа победница. Такође, успешност напада, посматрана кроз њихову прецизност указује на разлике у њиховој расподели (p = 0.000) између поменутих група. Резултати такође указују да укупна претрчана дистанца, на нивоу једног тима, није повезана са коначним резултатом. Међутим, посед лопте (p=0.001), укупан број додавања (p=0.015) и укупно број тачних додавања (p=0.013) истичу се као значајни фактори у остваривању бољег резултата, док анализа самог процента успешности, као и структуре игре која примењује додавање, односно дужине додавања, није или је веома мало повезана са коначним резултатом. Резултати ове студије могу помоћи у идентификацији оних средстава тактике напада, у фудбалу, који доприносе постизању бољих резутата. | ||
|
ФУДБАЛ / АНАЛИЗА ИГРЕ / ТАКТИКА / РЕЗУЛТАТ / ДОДАВАЊЕ ЛОПТЕ | |
|
Ирина Јухас, Aна Орлић, Душанка Лазаревић, Ненад Јанковић, Милан Матић Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду. | ||
| Сажетак На Факултету спорта и физичког васпитања се у програму наставе атлетике налази и крос, трчање у природи. Основни циљ овог истраживања је био да се утврди структура и интензитет става студената према кросу. Такође, циљ је био да се провери повезаност става студената према кросу и постигнутог резултата у трчању кроса, као и бављења спортом и рекреативним трчањем.Узорак је чинило 69 студената, друге године студија, који су похађали програм наставе из кроса. За мерење става према кросу коришћен је инструмент Конотативни диференцијал који се састоји од 15 парова опозитних придева представљених у форми седмочланих биполарних скала процене груписаних у три димензије: афективну, когнитивну и конативну. Овај инструмент је дат у оквиру ширег упитника у који су била укључена питања о бављењу спортом, рекреативним трчањем, као и о резултату на кросу на крају наставног периода. Дескриптивна анализа је показала да студенти према кросу имају позитиван став умереног интензитета, посматрано преко све три димензије става. Анализа корелација између димензија става испитаника према кросу и постигнутог резултата на кросу показала је да су корелације негативне и статистички значајне, што указује да што је резултат трчања бољи, став студената према кросу је позитивнији. Такмичарско бављење спортом није повезано са квалитетом става према кросу. Добијени резултати у овом истраживању дају основе за претпоставку да се, с обзиром да ставови представљају важну компоненту мотивационе сфере личности, може очекивати да ће позитиван став студената према кросу допринети да у будућем професионалном ангажовању примењују крос и подстичу на овај вид физичке активности. | ||
|
НАСТАВА / КОНОТАТИВНИ ДИФЕРЕНЦИЈАЛ / ТРЧАЊЕ | |
|
Миодраг Андрић Факултет спорта и физичког васпитања Београд Универзитета у Београду. | ||
| Сажетак Примарни циљ ове студије је био да се детектују технике дриблинга које су се користиле на Европском првенству у Пољској, њихова учесталост и ефикасност. Секундарни циљ истраживања је био да се на основу анализираних техничко-тактичких активности дриблинга на егзактнији начин објасни кошаркашка игра у нападу. На узорку од осам утакмица посматране су четири варијабле: време коришћења дриблинга, различити поласци у дриблинг, ток дриблинга и завршеци дриблинга. Протокол посматрања је примењен на сваку утакмицу посебно и на сваког играча посебно. На основу добијених резултата може се закључити да је на осам утакмица Европског првенства 2009. године у Пољској доминирала техника дриблинга коју је карактерисао укрштени полазак, у коме је предња промена правца била највише употребљивана, а најчешћи завршетак био у виду додавања и то после заустављања. Кад је у питању време коришћења дриблинга евидентно је да су све посматране екипе приближно исто временски користиле дриблинг, али и да је време коришћења дриблинга донекле утицало на коначни пласман, јер су у финалу играле екипе које су га временски најмање користиле, Шпанија 31.28 мин. и Србија 32.28 мин. Шампион је постала екипа која је временски најмање користила дриблинг, а то је екипа Шпаније. | ||
|
ТЕХНИКА / ПЛАСМАН / ПОЛАЗАК У ДРИБЛИНГ / ТОК ДРИБЛИНГА / ЗАВРШЕТАК ДРИБЛИНГА | |
|
Горан Касум, Страшо Глигоров, Тања Настасић-Стошковић ФСФВ - Београд, СВР Скопље - Скопље, Македонија, КБЦ "Др Драгиша Мишовић" - Београд. | ||
| Сажетак Термином прилагођени спорт у литератури се означавају спортске активности, модификоване и прилагођене особама са инвалидитетом. Упркос врло наглашеним вредностима, борилачки спортови нису довољно заступљени међу особама са инвалидитетом у Србији. Користи од бављења боричаким спортовима су вишеструке, а у поједним светским болницама, борилачки спортови и вештине већ имају значајну улогу у терапији трауматизованих и инвалидизираних лица. Тренутно се на програму параолимпијских игара налазе само два спорта, а то су мачевање и џудо, у мушкој и женској конкуренцији. Готово сигурно, на програму Параолимпијских игара наћиће се и карате, а сличне амбиције гаји и теквондо. Поред ових спортова, значајну заступљност и интересовање особа са инвалидитетом имају неке борилачке вештине, а пре свега аикидо, таи-чи-чуан и чигон. Разлоге слабијег интересовања за друге борилачке спортове и вештине, треба тражити у чињеници да они нису ни представљени овој популацији, нити им је понуђена могућност да се неким од тих спортова организовано баве. Опредељивање за неки борилачки спорт доноси велико освежење и снажан емотивни доживљај сваком вежбачу, а управо та чињеница има посебан значај за особе са инвалидитетом. У Србији, борилачки спортови немају неку велику масовност међу особама са инвалидитетом, а једино су рвачи са оштећеним слухом остваривали значајне успехе на међународној сцени. Са друге стране, популарност борилачких спортова међу особама са инвалидитетом у свету је у значајном порасту. Потребно је учинити конкретне кораке да тако буде и у Србији. | ||
|
БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ / СРБИЈА / ПАРАОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ / ПРИЛАГОЂЕНИ СПОРТ | |
|
Јарослава Радојевић Факултет спорта и физичког васпитања Београд Универзитета у Београду. | ||
| Сажетак У оквиру Стандарда за крај обавезног образовања, које је израдио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, а 19.05.2009. године донео Национални просветни савет Србије, налазе се стандарди за десет наставних предмета, међу којима је и предмет физичко васпитање. Циљ овог рада је да се, непосредно после доношења стандарда, а могућно је и пре њиховог објављивања у Службеном гласнику, стручна јавност упозна, припреми и активира за процес њиховог уграђивања и примену у праксу. У раду се разматрају основне карактеристике стандарда за физичко васпитање: проверљивост; усмереност на темељна знања, умења и вештине; кумулативност (узимајући у обзир садржаје оба циклуса основног образовања); диференциран приступ ученицима; разумљивост; изводљивост и обавезност. Упоредном анализом формулисаног, важећег, циља физичког васпитања, програма физичког васпитања за основно образовање и препорука за начин његовог остваривања и карактеристика образовних стандарда за крај основног образовања, у којима се образовни циљеви и задаци конкретизују кроз постигнућа ученика – исходе видљиве у понашању и расуђивању, одговара се на питање како се могу постићи бољи ефекти, повећати квалитет физичког васпитања, са капацитетима, којима располажемо. Усмерени на: оспособљеност у вештинама; знања о физичком вежбању и физичком васпитању и вредновање физичког вежбања и физичког васпитања од стране ученика, стандарди објективизују оцењивање и оцене чине упоредивим и дају основу за даље развијање инструмената за самовредновање. Један од значајних доприноса остваривања наставног процеса у складу са образовним стандардима је активирање наставника, ученика, родитеља и школе. У раду се постављају и дилеме у вези са конкретним проблемима у васпитно-образовној области (предмету) физичко васпитање, пре свега условима за реализовање програма физичког васпитања, као и реализовање наставних садржаја, у оквиру првог циклуса основног образовања, које се директно рефлектују на могућност достизања стандарда за крај обавезног образовања. У вези са тим наглашава се потреба да се донесу и стандарди и обезбеди њихова пуна реализација на крају првог циклуса основног образовања. | ||
|
ЗАВРШЕТАК ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА / ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС / ОСПОСОБЉЕНОСТ / ВЕШТИНЕ / ЗНАЊА | |
