Марко Трнинић, Марио Јеличић, Игор Јеласка Кинезиолошки факултет, Свеучилиште у Сплиту, Хрватска. | ||
Сажетак Основни циљ овог истраживања је био да се утврде разлике између јуниорских играча на појединим позицијама у кошаркашкој игри на темељу показатеља ситуационе ефикасности. Узорак испитаника састојао се од 108 врхунских јуниорских кошаркаша, који су просечно одиграли минимално 8 минута по утакмици и више од 3 утакмице, а одабрани су из 11 екипа које су одиграле 46 утакмица јуниорског првенства Еуропе у Задру 2000. године. Резултати указују на разлике у простору ситуационе ефикасности између пет играчких позиција и то: играчи који играју на позицији првог и другог бека су доминантни у варијаблама СУТ3-УС, СУТ3-НЕ, АСИСТ, ОСВЛОПТ и ИЗГЛОПТ. Играчи који играју на позицији крила су доминантни у варијаблама СУТ2-УС и СУТ2-НЕ у односу на крилног центра те првог и другог бека, док се играчи који играју на позицији центра од играча на другим позицијама највише разликују у варијаблама СКОК-ОБР, СКОК-НАП, БЛОКАДА, СУТ2-УС и ЛИЧНА. Предлажемо да наредна истраживања укључе и нестандардне параметре ситуационе ефикасности у анализи разлика између елитних јуниорских и сениорских играча на различитим позицијама у игри. | ||
КОШАРКАШКА ИГРА / ТИПОВИ ИГРАЧА / СИТУАЦИОНА ЕФИКАСНОСТ / ВРХУНСКИ ЈУНИОРИ / ДИСКРИМИНАТИВНА АНАЛИЗА | Преузми комплетан чланак (294kB) |
< Претходна | Следећа > |
---|