Банер
Српски
Зоран Пајић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Ненад Јанковић, Жељко Рајковић
Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања.
indent Сажетак
Циљ овог истраживања је био да се, у оквиру тренинга са применом додатног инерционог оптерећења, изазову промене у моторичким перформансама трчања максималном брзином, као и да се у посматраним варијаблама утврде адаптациони процеси за које се претпоставља да значајно утичу на максималну брзину трчања. Реализован је експеримент са паралелним групама, при чему је деловање експерименталног фактора (инерционо оптерећење) било у два нивоа. Прва, контролна група (K) реализовала је прописани тренинг спринта, слободно, односно није примењивала додатно оптерећење. Друга експериментална група (E-R) трчала је са оптерећењем причвршћено на рукама, а трећа експериментална група (E-N) са оптерећењем на ногама. Истраживање је обухватило иницијално и финално мерење варијабли убрзања и максималне брзине трчања (VTF1 i VTF2) при трчању максималним спринтом на 50м. Такође, праћене су и варијабле прираста силе и релативизоване силе - коефицијент прираста силе екстензора у зглобу колена - (k - EKOL), коефицијент прираста силе плантарних флексора стопала - (k - PFST), ниво силе екстензора у зглобу колена достигнут у стотој милисекунди (F100ms- EKOL), ниво силе плантарних флексора достигнут у стотој милисекунди (F100ms- PFST), екстензора у зглобу колена (EKOL/r), плантарних флексора стопала (PFST/r). Примењени тренажни третман је на нивоу статистичке значајности (p<0.05), утицао на развој снаге испитаника, јер је примењено мало оптерећење са максималном брзином извођења. Дошло је до значајне промене у нивоу варијабли брзине развоја силе екстензора колена (k-EKOL) и плантарних флексора стопала (F100msPFST) код групе са оптерећењем на ногама E-N и контролне групе K. Истовремено је код свих група значајно повећана сила и екстензора и плантарних флексора. Брзина трчања се повећала код E-R и то у фази убрзања. Због повезаности максималне брзине трчања и варијабли силе преко утицаја на снагу, може се утицати и на максималну брзину трчања. Деловањем експерименталног фактора у тренингу за развој снаге малим оптерећењима и максималном брзином извођења, повећао се ниво прираста силе, а резултат таквог рада је повећана снага у зони нижих оптерећења, при већим брзинама извођења. Варијабле мишићне силе можемо сматрати предикторним када је у питању максимална брзина трчања с обзиром да постоји њихова велика повезаност са трчањем максималном брзином. Показана је изражена доминација варијабли максималне силе у фази убрзања, док је утицај варијабли брзине развоја силе (RFD) у фази максималне брзине трчања остао дискутабилан.
Кључне речи ИНЕРЦИОНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ / МАКСИМАЛНА БРЗИНА ТРЧАЊА / БРЗИНА РАЗВОЈА СИЛЕ / РЕЛАТИВИЗОВАНА ИЗОМЕТРИЈСКА СИЛА