Сажетак
Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. Одувек су тренери тражили начин како да брзо и једноставно побољшају скочност својих спортиста. Радови Верхошанског су им понудили један нови вид тренинга који се састојао из скокова у дубину (СД). СД карактерише повратни режим рада мишића (ПРРМ). Овакав режим рада мишића подразумева да концентричној контракцији, током одскока, претходи брза ексцентрична контракција, приликом припреме за одскок. Истраживања су показала да је скок, изведен на овакав начин, виши од оног, изведеног из положаја чучња, односно када је извршени рад мишића остварен само у концентричном режиму. Још увек нису јасно одређени разлози који доводе до ове појаве, с обзиром на постојање различитих приступа појединих истраживача овом проблему. Велики број студија је истраживао утицај тренинга на побољшање максималне висине скока, приликом извођења СД. Дошло се до закључка да је најисправнији приступ путем прогресивног оптерећења спортисте. Да би се то постигло на најбољи могући начин, потребно је одредити оптималну висину са које се СД изводи. Такође је од значаја и техника извођења, односно да ли се доскок врши покретом већих или мањих амплитуда, са дужим или краћим задржавањем на тлу. Поред два наведена и низ других фактора утиче на ефикасност СД, о чему тренери морају водити рачуна приликом конструисања програма тренинга. Закључено је да овај метод тренинга представља ефикасно средство за побољшање максималне висине скока. Неистражени простори на које се у овом раду указује су механизам ПРРМ, као и утицај тренинга у случају примене различитих техника СД. Остаје нејасан и утицај структуре мишића на ефекте тренинга.