Утицај два модела тренинга на просечне промене брзине у трчању на 2400 м

Н. Болас, И. Јухас, Н. Јанковић, М. Матић. Гимназија у Сересу, Грчка; Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања.
Сажетак Трчање равномерном брзином је, како у физичком, тако и у тактичком погледу, значајан фактор у постизању резултата у трчању на средње и дуге дистанце. Одговарајућа стратегија трчања тактички ефикасне трке започиње одабирањем оптималне брзине трчања. На узорку испитаника (N=43), који су сачињавали студенти Факултета спортa и физичког васпитањa, Универзитета у Београду, примењена су два модела тренинга у трајању од шест недеља. Циљ истраживања је био да се утврди како ће примењени модели тренинга трчања утицати на одступање брзине трчања од средње вредности у трчању на дистанци од 2400 м када се трчи на најбољи резултат, као и колико ће примењени модели тренинга утицати на побољшање аеробних способности, изражено кроз максималну потрошњу кисеоника. Анализа добијених резултата је показала да није било статистички значајних разлика просечног одступања брзина трчања од средње брзине трчања на 2400 м код обе експерименталне групе на иницијалном (Г1=2.44±1.74 % и Г2=1±0.75 %) и финалном мерењу (Г1=3.72±3.69 % и Г2=4.57±3.63 %). Иако се нису појавиле статистички значајне разлике после тренажног стимулуса на оба финална мерења, испитаници су остварили бољи резултат, односно поправили брзину трчања на финалном (Г1=4.12±0.48 m/s и Г2=4.23±0.31 m/s) у односу на иницијално мерење (Г1=3.7±0.36 m/s и Г2=3.84±0.38 m/s). Резултати истраживања су показали да код обе групе постоји статистички значајан напредак на финалном (Г1=56.05±6.91 ml/kg/min и Г2=59.55±6.95 ml/kg/min) у односу на иницијално мерење (Г1=53.71±7.23 ml/kg/min и Г2=54.58±6.49 ml/kg/min) у показатељу максималне потрошње кисеоника, тако да су оба тренажна метода имала значајан утицај на ову варијаблу. Резултати истраживања би могли да имају значајан допринос у раду са студентима и школском популацијом уз претпоставку да се на часовима теоријске и практичне наставе прво образују, а затим оспособе да сами створе „осећај простора и времена“ у правцу повећања ефикасности трчања на средњим и дугим дистанцама, које се у крајњем манифестује кроз остварени бољи резултат.
	АТЛЕТИКА / СРЕДЊА ДИСТАНЦА / ТЕМПО	Преузми комплетан чланак (145кБ)

< Претходна		Следећа >