|
Јошко Синдик Институт за антрополошка истраживања Загреб, Хрватска. | ||
 СажетакЦиљ овог истраживања био је да открије латентне димензије задовољства животом и општег животног искуства код некадашњих спортиста (тренера), као и да се пронађе корелације између оних димензија са социодемографским варијаблама повезаних са тренерском праксом. Испитано је укупно 132 тренера различитих спортова у Хрватској. За мерење задовољства животом и општег животног искуства коришћене су Проширена скала задовољства животом (ESWL) и Скала општег животног искуства (GLES). Пронађене су три латентне димензије задовољства животом: пословни и друштвени живот, кондиција и животна постигнућа. Откривене су четири латентне димензије општег животног искуства: задовољство и оптимизам, негативне емоције и стрес, квалитет живота и свакодневни умор. Није било значајне корелације између социодемографских варијабли две ставке које описују тренера као некога ко је могао бити некадашњи врхунски спортиста или некога ко се наменски образовао за тренерски посао. Старосно доба и радно искуство су у негативној корелацији са пословним и друштвеним животом и свакодневним умором, али су у позитивној корелацији са општим животним постигнућима. Године проведене у врхунском спорту и завршетак професионалне каријере су негативно повезани са пословним и друштвеним животом, али су у позитивној корелацији са општим животним постигнућима и негативним емоцијама и стресом. Може се обазриво рећи да период ангажовања у врхунском спорту има више негативних него позитивних утицаја на субјективно благостање. | ||
 |
ТРЕНЕРСКИ ПОСАО / КОРЕЛАЦИЈА / СУБЈЕКТИВНО БЛАГОСТАЊЕ | |
|
Игор Јеласка, Славко Трнинић, Анте Перица Кинезиолошки факултет, Свеучилиште у Сплиту, Хрватска, KK "ECE Bulls" Капфенберг, Аустрија. | ||
| Сажетак У овом раду постављен је апстрактан систем кошаркашке игре. Делови утакмице обележени су заједничким карактеристикама, понављају се, па се могу означити категоријом: стања игре. Предложени модел омогућава препознавање и анализу међуделовања између скупа стања система. Дискретизација континуираног тока игре у кошаркашкој утакмици и дефинисање еквиваленције између стања игре су предуслов одређивања прелазних вероватноћа између стања. За моделирање догађаја и вероватности прелаза између стања коришћени су дискретни стохастички процеси, Марковљеви ланци. Структурисана је матрица прелазних вероватности између појединих стања у Марковљевом ланцу. Утемељени модел разликује стања игре унутар 4 фазе тока игре и омогућује предвиђање будућих стања. | ||
|
КОШАРКА / СТАЊЕ ИГРЕ / ТОК ИГРЕ / ПОЗИЦИЈА-ТРАНЗИЦИЈА / МАРКОВЉЕВ ЛАНАЦ | |
|
Александар Кукрић, Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић, Борко Петровић, Радивој Мандић Универзитет у Бања Луци, Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Београду, ФСФВ. | ||
| Сажетак Тридесет кошаркаша јуниора учествовали су у истраживању чији је циљ да се истражи утицај комплексног и плиометријског метода тренинга на максималну висину вертикалног скока, односно, да се утврди који од примењених тренажних метода је ефикаснији у пракси. Учесници истраживања су подељени у три једнаке групе, по десет испитаника, две експерименталне (група 1 - комплексни метод тренинга, група 2 - плиометријски метод тренинга) и контролну групу. Експерименталне групе су, поред редовних техничко-тактичких кошаркашких тренинга, имале и два пута седмично додатне комплексне, односно, плиометријске тренинге, док су испитаници контролне групе имали једино техничко-тактичке кошаркашке тренинге. Варијабле су подељене у две групе: Телесна маса (ТМ), Телесна висина (ТВ) и Поткожно масно ткиво (МТ) су означене као морфолошке варијабле и Максимална висина вертикалног скока (ВС) као моторичка варијабла. Анализирајући резултате са иницијалног и финалног мерења утврђено је да се под утицајем експерименталног фактора максимална висина вертикалног скока статистички значајно побољшала у обе експерименталне групе (п=0,05), док се у контролној групи нису десиле значајније промјене (п=0,09). Морфолошке варијабле се нису статистички значајно промениле након примене експерименталног третмана. Даљом анализом података утврђено је да не постоји статистички значајна разлика између експерименталних група на финалном мерењу, односно, истраживање је показало да не постоји разлика у ефикасности комплексног и плиометријског метода тренинга на начин који је примењен у нашем истраживању, те да се применом ових метода тренинга у десетонедељном периоду може значајније утицати на побољшање кретног задатка какав је максималани вертикалани скок. | ||
|
ВЕРТИКАЛНИ СКОК / ПОСТАКТИВАЦИЈСКА ПОТЕНЦИЈАЦИЈА / ЦИКЛУС СКРАЋЕЊЕ-ИСТЕЗАЊЕ / КОШАРКАШИ. | |
|
Дејан Сузовић, Бранислава Порчић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Балетска школа "Лујо Давичо". | ||
| Сажетак Техничка селекција за спортску активност врши се на основу специфичног дела усвојених садржаја надограђених на опште способности и карактеристике појединца. Фактори селекције у балету и плесу разликују се од спорта на основу изражајности покрета и гипкости (Liederbach, 2000). Према физиолошким захтевима и амплитудама покрета балет има сличне карактеристике са спортовима као што су спортска и ритмичка гимнастика. Истраживање је спроведено на узорку 84 ученице Основне балетске школе "Лујо Давичо" из Београда, просечног узраста 12,84 (±1,14) године, висине тела 157 (±9,0) цм и масе тела 43,1 (±7,6) кг. Подаци за процену моторичких способности добијени су применом ЕУРОФИТ батерије тестова, чији је редослед спровођења одређен општим упутствима, препорученим за стандардизовану примену у земљама чланицама Европског савета (Кукољ и сар. 1993). Успех у балету процењиван је оценом на настави балета. Резултати су обрађени дескриптивном (средња вредност и стандардна девијација) и компаративном статистиком (Пирсонов коефицијент корелације). Резултати висине тела, масе тела и процента масног ткива показају повезаност са успехом у школи на нивоу значајности p<0,01, при чему су вредности коефицијента повезаности r=-0,33 – r=-0,36, док је коефицијент повезаности са индексом телесне масе r=-0,27, на нивоу значајности p<0,05. Резултати моторичких способности показују значајну повезаност успеха у балету са резултатима из само два теста ЕУРОФИТ батерије. Резултати добијени у тесту повратног трчања на 20м са постепеним повећањем брзине (СРУН) показују значајну повезаност на нивоу значајности p<0,01 са успехом оствареним у настави балета (r=0,30), док су резултати добијени у тесту за процену гипкости (ПУСЕ) повезани са успехом оствареним у настави балета (r=0,25) на нивоу значајности п<0,05. На основу добијених резултата може се закључити, да у овом узрасту, девојчице које су мање висине и масе тела, као и оне које остварују боље резултате на тестовима за процену гипкости и аеробних способности имају предност у селекцији за бављење балетом (Wyon et al. 2004). | ||
|
БАЛЕРИНЕ / МОРФОЛОГИЈА / ЕУРОФИТ / УСПЕХ | |
|
Вујадин М. Мујовић, Дејан Чубрило Америчка школа медицине Београд. | ||
| Сажетак Стил живота у коме се редовно упражњава физичка активност обезбеђује значајне здравствено повољне ефекте. Потенцијалне специфичне користи редовне физичке активности укључују повећање снаге и издржљивости, побољшање флексибилности и осећаја здравља и бољег квалитета живота. Програм физичке активности треба да буде дизајниран према циљевима који су постављени. Састављање програма физичке активности који ће се примењивати током живота захтева познавање индивидуалних физичке способности. Почетна процена здравственог стања је посебно важна код појединаца који имају позитивну породичну историју са подацима о случајевима раног морталитета узрокованог инсулин зависним дијабетом или кардиоваскуларним болестима. Подједнако је битно да се изврши озбиљна процена здравственог стања код појединаца који воде седентарни начин живота. Код гојазних појединаца корисно је одређивање процента телесних масти. Програмирање физичке активности и правовремена примена у смислу превенције и терапије, представља кључну карику у терапији кардиоваскуларних болести, дијабетеса и гојазности, као и активно самостално средство за смањење бола и повећање капацитета током трудноће и процеса старења. | ||
|
ВЕЖБАЊЕ / ОСТОПОРОЗА / ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУС / ГОЈАЗНОСТ / КАРДИОВАСКУЛАРНА ОБОЉЕЊА / ТЕРАПИЈА БОЛА | |
|
Александар Филиповић, Срећко Јовановић Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Кинеске борилачке вештине (популарно зване Кунг-фу) много дугују другим особеностима кинеске културе. Да би се што целовитије сагледао утицај борилачких система Кине на развој савременог карате спорта, пореклом са Окинаве, намеће се потреба ближег упознавања са оним културним тековинама, које су имале највећи утицај на формирање и развој самих борилачких система у Кини. Овде се пре свега мисли на религијски утицај (таоизам, конфучујанизам и будизам) и њихов однос према телу и телесности у погледу културе. Гледано кроз призму ових религијских оквира, тело и вежбање тела у Кини постаје начин за афирмисање целовитости људске егзистенције и један позитиван вид интеграције човека са његовом околином, тело тако "постаје место" у које култура уписује своје идеје, чинећи га у исто време средиштем космоса и делом природног склада. Све ово се умногоме рефлектовало на окинављанску рецепцију кинеских вештина и касније на формирање феномена савременог карате спорта, и многи древно-кинески концепти су преживели ову вишевековну трансформацију и модернизацију. Овај рад жели да покаже који би то могли бити преживели артефакти и утицаји кинеских борилачких вештина на савремени карате спорт. | ||
|
КАРАТЕ / ТАО / ЗЕН БУДИЗАМ / ЋИ ЕНЕРГИЈА / ЈИН И ЈАНГ | |
|
Зоран Сретеновић Министарствио просвете и науке Републике Србије, Школска управа Крагујевац. | ||
| Сажетак Примарни циљ овог рада је да пружи помоћ и подршку наставницима физичког васпитања у јачању компетенција за наставну област, предмет и методику наставе физичког васпитања и оснажи наставника у процесу програмирања, планирања, реализације и вредновања / евалуације наставе физичког васпитања. На основу оствареног увида у Школски програм и наставне програме за физичко васпитање и физичко васпитање – изабрани спорт у 52 основне школе, протоколом су посматрани школски програм као базични и полазни документ, глобални и оперативни планови рада. Циљ је био сагледавање степена у ком су наставници интегрисали и хармонизовали програмске садржаје, планирали остваривање образовних стандарда и профилисали минималне образовне захтеве у настави физичко васпитање – изабрани спорт. На основу добијених резултата, може се закључити да у наставној пракси није заживело у пуној мери коришћење: школског програма, наставног плана и програма обавезног предмета физичко васпитање и обавезног изборног предмета физичко васпитање – изабрани спорт, кроз интеграцију и хармонизацију програмских садржаја. Односно, школски програм не садржи прописану понуду наставних, ваннаставних и ваншколских активности оба предмета. Не води се рачуна о садржаjној и временској усклађености, не уважавају се индивидуалне разлике ученика и стандарди постигнућа; не води се рачуна о хоризонталној и вертикалној корелацији; не планира се провера остварености прописаних образовних стандарда у настави физичког васпитања и не профилишу се минимални образовни захтеви у настави физичко васпитање – изабрани спорт. Такође, изостаје континуирано праћење и вредновање хоризонталне и вертикалне повезаности програмских садржаја, постигнућа и интересовања ученика. | ||
|
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ / ИНТЕГРАЦИЈА / ХАРМОНИЗАЦИЈА/ ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ / ЕФЕКТИВНОСТ / КОНТИНУИТЕТ | |
