Шеме преактивације мишића доњих екстремитета у различитим условима скока у дубину

Владимир Мрдаковић, Душко Илић, Ненад Јанковић, Жељко Рајковић, Срећко Јовановић, Ђорђе Стефановић, Дарко Митровић - Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања.
Сажетак Предмет овог истраживања се односи на проучавање модулирања нивоа преактивације у зависности од начина на који се доскаче и у зависности од висине са које се доскаче. Шеснаест фудбалера са сличним тренажним искуством (Прва кадетска лига Србије; узраст 15год; просечне висине 176,8 ± 7,2 цм; просечне тежине 61,9 ± 4,6 кг) учествовало је у овој студији и сви су изводили три различита типа скока у дубину (bounce landing-BL, counter landing-CL i bounce drop jump-BDJ) са три различите висине (40 цм, 60 цм и 80 цм). Површинском електромиографском методом (1000 Hz) праћена је електрична активност пет мишића (mm.gastrocnemii, m.soleus, m.tibialis anterior, m.vastus lateralis) у периоду 150 мс пре контакта стопала са подлогом. Код свих праћених мишића, изузев m.gastrocnemius medialis-a, детектовано је систематско повећање преактивације са повећањем висине са које се доскаче. Најзначајније разлике у количини преактивације су остварене између скокова са висина 40 цм и 80 цм. Када су у питању различити типови скокова у дубину, значајне разлике у преактивацији су детектоване код класичних доскока у односу на доскок-одскок, где је одређена количина преактивације била коришћена за реализацију одскока. Извођење одређених доскока у ранијим фазама тренажног програма требало би да представља добар метод за усвајање моторних програма који обезбеђују адекватно приземљење код свих типова скока у дубину. Скоковима у дубину са висина изнад оптималних није могуће адекватно прилагодити неуро-мишићну активност за судар са подлогом.
	ЕЛЕКТРОМИОГРАФИЈА / СКОКОВИ У ДУБИНУ / ПРОГРАМИРАНА МИШИЋНА АКТИВНОСТ	Преузми комплетан чланак (536кБ)

< Претходна		Следећа >