|
Александар Јанковић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
 СажетакЦиљ истраживања је утврђивање испољене разлике у успешним нападима који су завршени ударцем на гол, посматрајући их од тренутка почетка напада и у зависности од дела терена где су започети, на XVI и XVII Светском првенству. Узорак је репрезентативан, тако да су истраживањем обухваћене најуспешније репрезентације (по четири првопласиране) на XVI и XVII СП у фудбалу. Свака од тих репрезентација одиграла је по 7 утакмица. Овим истраживањем је још једном потврђена чињеница да је место са ког је започет напад један од најважнијих предуслова за успешност напада. Пресинг игра која је скоро подједнако примењивана на оба анализирана СП, током еволуције фудбалске игре, поприма обазривију примену. | ||
 |
ФУДБАЛ / ТАКТИКА НАПАДА / СРЕДСТВА ОДБРАНЕ /ПРЕСИНГ ИГРА | |
|
Милева Радовић, Љубица Бачанац, Ана Весковић Републички завод за спорт, Београд. | ||
| Сажетак Познато је да је породица најважнији фактор у процесу социјализације младих усмерене на припрему за успешно интегрисање у друштво. Међу осталим факторима социјализацији, спорт се издваја као најмоћнији агенс, а његови васпитни потенцијали и утицаји су углавном позитивни и усклађени са основним вредносним нормама друштва. Савремена породица је одавно уочила васпитне потенцијале спорта и зато га користи као моћно средство за промоцију својих васпитних циљева. Наше истраживање изведено је на узорку од 413 младих селекционисаних спортиста Србије учесника спортског кампа "Караташ 2004-, са намером да потпуније расветлимо утицај родитеља на спортску активност деце. Имајући у виду резултате досадашњих истраживања, претпоставили смо да је утицај породице на формирање потребе за бављењем спортом, на природу и степен ангажовања, оријентацију на постигнуће у спорту, кључан. Добијени резултати показују да је резиденцијални статус ове популације у целини повољан, а највећи број младих спортиста Србије живи у градским срединама (85.7% у граду; 13.3% у селу), у потпуним породицама (95.0%) са родитељима који имају више и високо образовање (54.5% очева и 53.1% мајки) Детаљнија анализа открива да је однос родитеља према спорту позитивнији што је њихов економски статус повољнији, а образовни ниво виши. Око 96.6% анкетираних спортиста изјављује да родитељи подржавају њихово бављење спортом, да их подстичу и охрабрују и да им упоредо са економском пружају снажну психолошку подршку. Подаци говоре да међу родитељима са повољним социоекономским статусом нема оних који изражавају одбојност или равнодушност према спортској активности своје деце. Проценат равнодушних и негативно оријентисаних родитеља према спортској активности своје деце готово је занемарљив (5.1% мајки и 4.3% очева). | ||
|
ПОРОДИЦА / УЛОГА РОДИТЕЉА / СПОРТСКА АКТИВНОСТ / МЛАДИ | |
|
Ерне Сабо Виша школа за образовање васпитача, Нови Сад. | ||
| Сажетак Узорак од 333 дечака предшколског узраста, подељен је према дужини третмана односно, телесног вежбања у предшколској установи, на три групе. Приликом уписа у основну школу извршено је тестирање моторичких способности. Обрада података дала је резултате који указују на значајно боље моторичке слособности група које су подвргнуте телесном вежбању од тзв. јасленог и млађег узраста до уписа у школу у односу на групу које су подвргнута телесном вежбању од тзв. најстаријег узраста до уписа у школу. Група која је најдуже од тзв. јаслвног узраста до уписа у школу, била подвргнута третману нема статистички значајно боље резултате од групе која је била укључена у третман од тзв. млађег узраста до уписа у школу, што указује на мање ефекте телесног вежбања у јаслицама смањени ефекти вероватно су резултат лошијих просторних, материјалних и кадровских услова у јаслицама. Релативно велики број деце се касно укључује у васпитно-образовни рад, па и у програм телесног вежбања предшколске установе, што се у истраживању показало као хендикеп, те је потребно испитати узроке ове појаве и уложити напоре за његово отклањање. | ||
|
ПРЕДШКОЛЦИ / ДЕЧАЦИ / ГРУПЕ / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / ЕФЕКТИ | |
|
Зоран Мијић ОШ "Стојан Новаковић", Шабац. | ||
| Сажетак Циљ истраживања је био да се одреди оптимална дужина стазе на крос такмичењу за ученике оба пола старијег школског узраста. Истраживање лонгитудиналног карактера обављено је у току једног полугодишта на узорку од 560 ученика ОШ "Стојан Новаковић" из Шапца. Истраживањем су била обухваћена 4 субузорка (V-VIII разред оба пола). Примењен је модел педагошког експеримента са паралелним групама, експерименталном и контролном. Прву групу су чинили ученице/ци контролне групе (за сваки разред посебно) који су радили према постојећем наставном плану и програму за основну школу у коме је садржана и припрема за крос такмичења. Другу групу су чинили ученице/ци експерименталне групе који су користили експериментални програм припреме за крос такмичења. Резултати истраживања су показали да је ефикаснији био експериментални програм. Утврђене су оптималне дужине стаза за крос такмичења ученика старије школског узраста: ученице/ци V разред - 900/1.300 м; VI – 900/1.500 м; VII – 1.000/1.600 м; VIII –1.100/1.800 м. | ||
|
КРОС / УЧЕНИЦИ / ДУЖИНА СТАЗЕ | |
|
Николаос Оксизоглоу, Димитриос Халзиманоуил, Атханасос Ризос Аристотелов универзитет, Факултет физичког васпитања и спорта, Солун. | ||
| Сажетак Рукомет је колективни и динамичан спорт са високим фактором ризика и фреквенцијом повређивања. Циљ овог рада је, пре свега, регистровање повреда доњих екстремитета, колена и скочног зглоба, као и мере превенције повреда код рукометаша. Узорак испитаника се састојао од 216 играча, из 18 екипа, који су се такмичили у лигама А1, А2 и Б, као и локалном рангу такмичења у грчком првенству. Сваки спортиста је имао за задатак да попуни упитник чија питања су се односила на повреде које су му се десиле током протеклих 24 месеца. Резултати су показали високу фреквентност повређивања (42,6%). Повреде колена (27,20%) и скочног зглоба (20,70%) су биле најфреквентније. Већином су повреде изазване сударима са противничким играчима (46,7%). Може се закључити да рукомет спада у спортове са високим степеном ризика, када се узме у обзир фреквенција повређивања. Мере превенције треба да подразумевају: превентивне лекарске прегледе, употребу заштитних средстава за скочни зглоб и колено, употребу специфичних патика за рукомет, одговарајуће образовање играча, строгу примену правила игре од стране судија, честе семинаре за судије, примену специфичног програма тренинга, примену вежби истезања – стречинга на крају тренинга. | ||
|
ПОВРЕДА / ДОЊИ ЕКСТРЕМИТЕТИ / СКОЧНИ ЗГЛОБ / КОЛЕНО / ПРЕВЕНЦИЈА / РУКОМЕТАШ | |
|
Миломир Тривун Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет физичке културе, Пале, Република Српска - БиХ. | ||
| Сажетак Циљ рада је био да се утврди врста и примјена навигационих уређаја приликом активности у природи. Током реализације коришћен је навигатор Garmin (eTrex). Урађено је мјерење дионица једнодневног излета, оријентационог такмичења и ски стазе. Основни параметри који су измјерени су: надморска висина, висинска разлика, дужина стазе и укупно вријеме које је било потребно да се одређена релација пређе пјешке. Једнодневни излет обухватио је кретање од дома у Стамбулчића до Новакове пећине на Романији. Оријентационо такмичење је креирана дионица код Стамбулчића, а ски стаза је локација код истоименог хотела гдје су просторије дома Факултета физичке културе. Све стазе се налазе у планинском амбијенту и могу послужити осим планинарима, извиђачима, рекреативцима, спортистима (у припремном периоду) и студентима током извођења наставе при активности у природи. | ||
|
НАВИГАТОРИ / АКТИВНОСТИ / ПРИРОДА / АЗИМУТ | |
|
Слађана Мијатовић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Музеј физичке културе је институција у којој се чувају, проучавају и излажу (хронолошки или тематски) збирке предмета из области физичке културе, односно свих њених сегмената. Настао је из Музејске збирке, коју је основао при Државном институту за фискултуру (ДИФ) 1948. године доц. Боривоје Бора Јовановић. Почетком 1967. године основана је Комисија за историју, архив и музеј физичке културе Србије, чији је најважнији задатак био рад на прикупљању материјала за Енциклопедију физичке културе. Међутим у каснијем периоду, Комисија је пружала значајну помоћ у прикупљању историјске грађе из прошлости физичке културе Србије. Кроз читав овај период очигледан је огроман значај и допринос Музеја физичке културе у прикупљању, систематизовању, чувању и презентацији историјске грађе. Стављање на располагање свих фондова Музеја бројним истраживачима и научним радницима био је немерљив и непроцењив допринос Музеја развоју научне мисли у области историје физичке културе. Због свих наведених резултата рада Музеја физичке културе, као и његовог значаја за чување драгоцених експоната прошлости, њихове презентације и коришћења у научном раду, у наредном периоду мора му се поклањати још већа брига и пажња. | ||
|
МУЗЕЈ / ФИЗИЧКА КУЛТУРА / ИСТОРИЈСКА ГРАЂА | |
|
Станислав М. Паунић | ||
| Прикази књига Чланак нема сажетак. | ||
|
||
|
Ирина Јухас Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Прикази књига Чланак нема сажетак. | ||
|
||
