|
Сања Мандарић, Вељко Делибашић. Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања; Адвокат из Београда. | ||
 СажетакСпорт на врхунском нивоу, намеће нове и све захтевније физичке и психичке притиске, а жеља за такмичењем, победом и самодоказивањем доводи спортисте у искушење да користе забрањена средства због постизања што бољих резултата. Без обзира што су штетне последице примене забрањених супстанци познате, престиж и потреба за доминацијом на спортским теренима довела је до тога, да је њихова примена у спорту присутна. Данас, допинг представља један од највећих проблема у спорту, а борба против њега је стратешки циљ на глобалном и националном нивоу. У борби против допинга у спорту укључени су Светска антидопинг агенција, Међународни олимпијски комитет, међународне спортске федерације, националне антидопинг агенције, национални спортски савези, као и државе са својим репресивним апаратом. У раду је указано на различиту етимологију и феноменологију допинга, почетке допинговања у спорту, спортске допинг скандале, као и најважнија међународна документа која уређују ову проблематику. Посебан осврт у раду указује на кривичноправно и прекршајноправно санкционисање допинга у спорту. Допинг у спорту у Србији забрањен је Законом о спречавању допинга у спорту из 2005, којим су прописане мере и активности за његово спречавање. У том контексту, прописана су и три кривична дела: употреба допинг средстава; омогућавање употребе допинг средстава; и неовлашћена производња и стављање у промет допинг средстава. Поред тога, овај закон у циљу сузбијања злоупотреба допинга прописује и два прекршаја. Све чешћи, и учестали допинг скандали указују, да је допинг и поред дугогодишњег санкционисања и даље присутан у спорту, што намеће закључак да само санкционисање до сада није дало задовољавајуће резултате. | ||
 |
ДОПИНГ / СПОРТ / САНКЦИЈЕ / КРИВИЧНО ПРАВО | |
| < Претходна | Следећа > |
|---|
