Зоран Ђокић,
Бојан Међедовић. Факултет за спорт и туризам, Нови Сад, Србија. | ||
Сажетак На узорку од 757 ученика, 379 дечака и 378 девојчица, школског узраста од трећег до шестог разреда, извршена је процена ухрањености, на основу БМИ, и моторичког статуса применом 8 варијабли (3 за процену ухрањености и 5 за процену постуралног статуса). На целокупном узорку код 66.3% ученика установљена је нормална ухрањеност, 18.4% је прекомерно ухрањено, 15.3% је гојазно. Гојазношћу су најугроженија деца у трећем разреду(21.8%), а прекомерном ухрањеношћу у четвртом (20.1%) и петом (20.9%) разреду. Резултати указују да постоји статистички значајна разлика између трећег и шестог разреда, те да нема статистички значајне разлике у учесталости прекомерне ухрањености и гојазности у сва четири разреда, у односу на пол. Прекомерна ухрањеност има негативну корелацију са експлозивном снагом доњих екстремитета и снагом мишића руку и раменог појаса, док гојазностима негативну корелацију са снагом мишића руку и раменог појаса, брзином трчања, снагом мишића трупа и експлозивном снагом мишића опружача ногу. Значајна статистичка повезаност је изостала код флексибилности. Резултати показују да постоји статистички значајна разлика у брзини трчања, снази мишића руку и раменог појаса, снази мишића трупа и експлозивној снази ногу између прекомерно ухрањених и гојазних ученика. Значајна разлика није примећена код вредности теста за процену флексибилности. Генерално, деца која су прекомерно ухрањена и гојазна, имају знатно умањене моторичке способностиу односу нанормално ухрањену децу, посебноу домену испољавања снаге. | ||
СТАТУС УХРАЊЕНОСТИ / СНАГА / ФЛЕКСИБИЛНОСТ / БРЗИНА | Преузми комплетан чланак (316кБ) |
Следећа > |
---|