|
Викторија Трнинић, Игор Јеласка, Јанез Шталец | Свеучилиште у Сплиту, Кинезиолошки факултет; Свеучилиште у Загребу, Природословно математички факултет, Хрватска. | ||
 СажетакСврха овог рада је да се прикаже статус факторске анализе с историјског и савременог аспекта истраживања психологије личности и кинезиологије те смернице употебе метода ФА. Истраживачи психологије и кинезиологије, примењују факторско-аналитичке методе у истраживањима способности и особина с циљем развоја хијерархијских теорија организације личности. Међутим, ограничавање на један приступ истраживањима, експлицитније, на факторско-аналитички приступ с циљем развијања класификације способности и особина личности ограничава се на одређено теоретско стајалиште које одређује наше схватање понашања људи. Надаље, приступи истраживача психологије и кинезиологије разликују се у примени ФА у откривању способности и особина људи, те броја способности и особина личности који се примењују у опису личности. Развојем научне методологије која дефинише латентне структурне односе развија се потреба за преиспитивањем прикладности и ограничења употребе метода ФА у психологији и кинезиологији. Статистичка техника факторске анализе употребљава се у склопу номотетичког модела како би одговорили на питања у теорији способности и особина које одговарају структури личности у ширем смислу. Притом се проблемски разматра ротација фактора, могућа вишезначност добијених резултата те степен подударности између различитих истраживања. Надаље, објашњена је примереност стратегија истраживачког приступа при уптреби метода ФА. У складу с тим, обрађени су и примери проблема употребе метода ФА. | ||
 |
ФАКТОРСКА АНАЛИЗА / ПРИКЛАДНОСТ / ОГРАНИЧЕЊА / РОТАЦИЈА ФАКТОРА / СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ | |
| Следећа > |
|---|
