Оливера Кнежевић, Драган Мирков Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
Сажетак У проучавању неуромишићне функције су, услед специфичности њихових анатомских карактеристика и значајне улоге коју имају у кретању, у великој мери заступљени мишићи опружачи у зглобу колена. Предмет овог прегледа су, дакле, јачинa и снагa мишића опружачa у зглобу колена, начини процене њихове функције, међусобна условљеност јачине, снаге и релације које их описују, као и утицај различитих фактора на њихово испољавање (вежбе растезања, начин извођења кретних задатака, биолошка старост и друго). С обзиром да m.quadriceps femoris (QF) чине 4 засебна мишића, варијабилност њихових анатомских карактеристика утиче на њихов допринос у испољавању јачине и снаге, зависно од врсте кретања које се изводи. Како је активан у великом броју различитих активности, QF мора бити у могућности да развија велике јачине при великом и разноврсном опсегу дужина и брзина скраћења мишића, уз различите обрасце развијања јачине и различите капацитете за њено генерисање унутар мишића (Blazevich etal., 2006). Постоје спекулације да QF своје максималне способности испољава при оптерећењима блиским сопственој маси тела или пак нижим (у растерећењу) (Rahmani et al., 2001), што је врло блиско хипотези максималног динамичког излаза (МДИ) Јарића и Марковића (Jaric, & Markovic 2009). Промене под утицајем тренинга или биолошке старости различито се манифестују на морфолошке, физиолошке и неуралне карактеристике мишићних глава QF, а тиме и на промене у јачини и снази. Разумевање проблематике везане за јачину и снагу, као способности које су од велике важности за свакодневни живот, значајно је и за праксу, посебно спорт и рехабилитацију. Побољшање перформанси у спортским дисциплинама у којима су јачина и снага мишића ногу детерминанте успешности, али и опоравак након повреда су у великој мери зависни од резултата истраживања функције овог мишића. Такође, одговарајући однос јачине између мишића опружача и прегибача значајан је за стабилности зглоба колена, тако да неуравнотеженост y jaчини ове две мишићне групе може бити фактор ризика за настајање повреда. | ||
MИШИЋНА СТРУКТУРА / МИШИЋНА АРХИТЕКТУРА / ПРОЦЕНА НЕУРОМИШИЋНЕ ФУНКЦИЈЕ / ТРЕНИНГ СА ОПТЕРЕЋЕЊЕМ | Преузми комплетан чланак (327кБ) |
Марко Трнинић, Владан Папић, Викторија Трнинић - Свеучилиште у Сплиту, Кинезиолошки факултет; Свеучилиште у Сплиту, Факултет електротехнике, стројарства и бродоградње, Сплит, Хрватска. | ||
Сажетак Циљ овог рада је обликовање свеобухватног хипотетичког, динамичког, интерактивног процесног модела кога структуирају претпостављени конструкти, односно процеси или механизми који имају реалне функције и утицај на изведбу спортисте и спортско постигнуће у тимском спорту. Притом су на темељима развоја теорије динамичких система, основних претпоставки акционо-теоријског приступа, те у складу са савременим социјално-когнитивним стајалиштем тимског функционисања у спорту, обликовани и претпостављени реципрочни односи између високог тренажног и такмичарског стреса као улазне варијабле, когнитивне процене и интерпретације као медијатора, стања расположења као модератора. У склопу процесног модела излазне варијабле су мере успешности које се показују у индивидуалној и тимској изведби спортисте и спортском постигнућу. Ситуација, атрибути спортисте и тима, изведба и спортско постигнуће су неодвојиве варијабле те је и индивидуална и колективна ефикасност последица њиховог реципрочног међуделовања. Дакле, постоје сложени и реципрочни интерактивни процеси у реалним спортским и истраживачким ситуацијама између атрибута спортиста и тима, те понашања и ситуације који одређују изведбу и спортско постигнуће. Вероватно је то резултат интегрисане мреже реципрочног мултикаузалног деловања скупа исказаних претпостављених конструката из различитих теорија. Притом, хипотетички модел покушава приказати разрађене међуодносе и/или међузависности између унутрашњих и спољних детерминанти за које се претпоставља да утичу на изведбу спортисте и спортско постигнуће. | ||
ТАКМИЧАРСКИ СТРЕС / МОДЕЛ / РЕЦИПРОЧНО МЕЂУДЕЛОВАЊЕ / АТРИБУТИ / ИЗВЕДБА / СПОРТСКО ПОСТИГНУЋЕ | Преузми комплетан чланак (414кБ) |
Горан Вучковић, Миливој Допсај - Криминалистичко-полицијска академија, Београд; Универзитет у Београду - Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
Сажетак У циљу утврђивања ставова студената о настави Специјалног физичког образовања, који спада у групу опште-стручних предмета, анонимно је анкетирано 103 студената I године Криминалистичко-полицијске академије мушког пола, а након завршене наставе на предмету Специјално физичко образовање I и предиспитних обавеза из наведеног предмета у школској 2008/09 години. Анализом резултата добијених анкетирањем изводи се закључак да је мишљење великог броја испитаника да је наставни предмет СФО изузетно значајан, или да спада у значајније предмете (94.17%), док је број часова практичне наставе недовољан, односно просечан (82.52%) и да број часова практичне наставе треба да буде 4 (39.81%), односно 5 (31.07%) пута недељно. Значајан је став испитаника да је фонд теоретске наставе задовољавајући (58.25%) и да наставу СФО-а треба реализовати у оба семестра у току школске године (86.41%). Од наставних садржаја СФО-а испитаници највише воле (87.38%) специјални део (ударци, полуге, бацања...), а најмање теоретску наставу. Када су у питању ставови студената о очекиваним резултатима СФО-а може се закључити да је 49.51% постигло више или у складу са очекивањем, док код 46.60% та очекивања нису испуњена, или су чак разочарани у односу на очекивано. Велики број испитаника, њих 48 (46.60%), мишљења је да су наставници и сарадници на предмету изузетно коректни, или коректни, док је код њих 19 (18.45%) превладао став да су не коректни, односно да су их, својим односом, разочарали. | ||
АНКЕТА / ПОЛИЦИЈА / ЕДУКАЦИЈА / ПРАКТИЧНА НАСТАВА | Преузми комплетан чланак (268кБ) |
Шербан Глигор, Фелициа Короиу, Симона Петраковшчи, Кристиан Негреа, Симона Аманар-Табара, Соринел Воику - Западни Универзитет, ФФВС Темишвар, Румунија; Политехнички Универзитет, Темишвар, Румунија. | ||
Сажетак Циљ овог рада је епидемиолошка анализа података о зависности од алкохола, дувана и коришћења Интернета међу студентима Факултета физичког васпитања и спорта Универзитета Вест у Темишвару, Румунија. Епидемиолошко испитивање спроведено је у мају 2010. године на групи од 79 студената, употребом стандардизованих упитника (CAGE, FAGERSTRÖM, AUDIT, упитник за зависност од ИНТЕРНЕТА). Од укупног броја студената укључених у истраживање, 77.22% је одговорило на упитнике, просечне старосне доби од 21.1±2.252 (старосне границе су између 19 и 33 године), већина њих (67.21%) били су студенти мушког пола на првој години студија. Статистичка анализа података спроведена је коришћењем програма ИБМ СПСС 17.0, узимајући у обзир статистички значајне вредности од p <0.01. У случају упитника CAGE, 21.31% студената је позитивно на скрининг тесту, већина (11.48%) је мушког пола и то са прве године (16.39%). Упитник FAGERSTRÖM открива резултат од 2.76±2.917 за прву годину и 0.96±2.121 за трећу годину. Упитник о зависности од ИНТЕРНЕТА показује резултат од 22.03±13.16 на првој години и 15.28±22.96 на трећој години. AUDIT уpитник открива просечан резултат од 3.45 ± 3.652 на првој години и 2.74 ± 3.048 на трећој години. Након упоређивања резултата упитника о коришћењу ИНТЕРНЕТА, AUDIT и FAGERSTRÖM упитника, између прве и треће године студија, добили смо вредност p> 0.01 (статистички безначајно), а када смо упоредили резултате упитника CAGE, добили смо статистички значајну вредност p (p=0.01). Након анализе pодатака добијених путем упитника, уочили смо предоминантну употребу свих типова зависности (алкохол, дуван, коришћење Интернета) међу студентима прве године мушког пола. | ||
ЗАВИСНОСТ / ДУВАН / АЛКОХОЛ / ИНТЕРНЕТ | Преузми комплетан чланак (630кБ) |
Анте Перица, Славко Трнинић, Игор Јеласка КК "ECE Bulls" Капфенберг, Аустрија; Свеучилиште у Сплиту, Кинезиолошки факултет, Сплит, Хрватска. | ||
Сажетак У овом раду ток кошаркашке утакмице је посматран као засебан и целовит систем састављен од следа карактеристичних ситуација у игри дефинисаних као стања игре. Идентификацијом и праћењем различитих стања игре могуће је прецизније објаснити ток игре. У складу с тиме, утемељен је формални математички модел система "кошаркашка утакмица" с аспекта кинематичког описа. Притом модел омогућава распознавање два базична стања система која су у раду дефинисана као позиција и транзиција. С обзиром на чињеницу да је основно својство стања система тежња задржавања равнотеже, на темељу искуства из кошаркашке праксе и кошаркашких законитости, изложен је и проширен постојећи систем принципа и правила за одржавање равнотеже. Даље је утврђено распознавање већег броја стања у позиционој и транзиционој игри. На темељу система процене стања у кошаркашкој утакмици, биће могуће емпиријским поступцима израчунати прелазне вероватноће међу стањима. Анализа стања и подстања у транзицији и позицији напада и одбране ће омогућити тренерима експертима разумевање структуре тока игре, а тиме и претпоставку за успешну припрему и вођење утакмице. То ће се експлицитно одразити на унапређивање директног извидничког извештаја тимских тенденција у транзицији и позицији напада и одбране, имплицитно на извиднички извештај индивидуалних тенденција и евалуација играча и тимова. Научни допринос се налази у обликовању новог методолошког приступа у спортској науци који обухвата формалне математичке моделе, те је претпоставка за истраживања која обухватају примену дискретних случајних процеса, Марковљевих ланаца на систем кошаркашке игре. Разрађена парадигма система анализе стања у кошаркашкој утакмици се уз одређене модификације може применити и на остале тимске спортске игре. | ||
КОШАРКА / СТАЊЕ ИГРЕ / ТОК ИГРЕ / ПОЗИЦИЈА-ТРАНЗИЦИЈА / РАВНОТЕЖА ИГРЕ | Преузми комплетан чланак (411кБ) |
Дагмар Немцек, Хелена Медекова, Јела Лабудова, Јанка Перацкова Анна Павликова, Зузана Сакачова Универзитет Комениус у Братислави, Факултет физичког васпитања и спорта. | ||
Сажетак Функционална кондиција и одговарајући ниво моторичких перформанси представљају главну одредницу квалитета живота и један су од кључних предиктора многих здравствених исхода у каснијем животу. Циљ ове студије био је да измери индивидуалне перформансе различитих моторичких способности код старијих жена и упореди просечне вредности њихових остварених перформанси са постојећим нормама са тачке гледишта различитих старосних категорија. Ово истраживање је део великог пројекта VEGA бр. 1/0702/10. Из батерије Тестова кондиције за старије особе (Rikli, & Džons, 2001) који се састоји од шест задатака базираних на перформансама за које је утврђено да мере компоненте функционалне кондиције, изабрано је 3 (покретљивост руку и рамена, тест где испитаници устану и ходају 8 стопа, тест устајање са столице). За даља мерења изабрали смо 3 додатна теста, попут модификованог претклона, теста покретљивост кичменог стуба у отклону и теста стајања на једној нози. У нашем истраживању је учествовало129 старијих жена, доби од 60 до 89 година. Испитанице су подељене у пет старосних категорија, где је обезбеђено упоређивање просечних вредности остварених моторичких перформанси у одабраним тестовима са постојећим нормама. Жене из свих испитаних старосних категорија (60-64, 65-69, 70-74, 75-79 и 80-89 година) достигле су просечни ниво моторичких способности у свим измереним тестовима, осим у тесту устајање са столице, где су три старосне категорије словачких старијих жена (60-64, 65-69 и 70-74) показале чак натпросечни ниво снаге доњих екстремитета. У свим тестираним моторичким способностима активне старије жене показале су виши ниво моторичких перформанси у поређењу са старијим женама које углавном седе. На основу ових резултата може се потврдити да старије словачке жене поседују одговарајући ниво моторичких перформанси, где су бољи резултати потврђени у групи активних старијих жена. Имајући у виду различите тестове, не препоручује се тест стајање на једној нози за старије од 85 година. | ||
КОНДИЦИЈА / ТЕСТОВИ / СТАРОСНО ДОБА / КАТЕГОРИЈЕ / НОРМЕ | Преузми комплетан чланак (227кБ) |
Долфе Рајтмајер Универзитет у Марибору и Копру, Педагошки факултет. | ||
Сажетак У овој студији се расправља о ефектима основне теорије хаоса у педагогији, посебно у дидактици спорта. Веома је значајно препознати нелинеарност методичких процедура која проузрокује креативна решења у садржајима и методском раду у образовању кадрова у области физичког васпитања и спорта. | ||
ХАОТИЧНОСТ / КРЕАТИВНОСТ / ОБРАЗОВАЊЕ / ТРЕНИНГ | Преузми комплетан чланак (279кБ) |
Ксенија Јастшењски, Сања Мандарић Клизачки клуб "Београд Палилула", Београд; Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
Сажетак Увинута пируета је једна од најлепших и најелегантнијих пируета које се изводе у уметничком клизању и једна је од обавезних пируета такмичарског кратког програма у категорији жена. У раду су приказане различите технике увинуте пируете, са различитим могућностима промене положаја слободних делова тела, као и оцењивање ове пируете у складу са ISU правилима оцењивања, која од 2004. године важе на свим такмичењима Међународне клизачке федерације (светским и европским првенствима, oлимпијским играма). Због веома захтевног положаја тела у току извођења увинуте пируете, врло је важно да спортисти који желе да је науче имају добро развијену покретљивост (посебно кичменог стуба, зглоба рамена и зглоба кука) и равнотежу. Извођење увинуте пируете захтева одређено клизачко предзнање, па је не могу изводити почетници. У зависности од гипкости и креативности, клизач може извести различите варијације положаја главе, руку, трупа и слободне ноге приликом извођења увинуте пируете. У неким случајевима варијације положаја слободних делова тела могу повећати вредност тежине, а у другим само висину оцене за извођење ове пируете. | ||
УМЕТНИЧКО КЛИЗАЊЕ / ЕЛЕМЕНТИ / УВИНУТА ПИРУЕТА / ВРЕДНОВАЊЕ / ТАКМИЧЕЊА | Преузми комплетан чланак (476кБ) |
Миливоје Матић "Српско-хрватски грен слем" Новака Ђоковића. | ||
ПРЕТХОДНА ("ИСПОВЕДНА") НАПОМЕНА Делује, можда, као парадокс, али је овај "текстуални волеј" (тј. покушај да се "поентира" пре него што "тема падне на земљу"), овај стручни "рапорт" настао – непланирано (чак, "противплански"!), а, у сваком случају, у његовом осмишљавању и уобличењу за објављивање приметно је извесно "ауторско скањерање"1)... Било како било, тек идеји да се он напише није недостајао ни мотив, ни повод, већ јој је недостајала – тениским жаргоном казано – једна права "винер дијагонала" (у тренутку кад сви очекују "паралелу")... А онда, 14. априла 2011. године – једног ни по чему значајног дана за српски тенис (на мастерсу у Монте Карлу Ђоковић није учествовао, Типсаревић испао већ у првом колу, Троицки се "мучио"...) – 14. априла, дакле, наш аутор није издржао: "Написаћу нешто о Ђоковићу!...." | ||
Преузми комплетан чланак (272кБ) |