Марина Ђорђевић-Никић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
Сажетак Учешће младих у спорту показује узлазни тренд. Постоји јака интеракција између исхране, раста/развоја и постизања успеха у спорту. Поједини аспекти физиологије физичког рада код деце узраста 7-12 година, нису довољно јасни. Процену потреба деце за макро/микронутриентима отежава физиолошка варијабилност раста током пубертета. Ипак, може се указати на опште потребе ове популационе групе: 1) рехидратација, ради очувања оптималне функције кардиоваскуларног система, заснива се на принципима који се примењују код одраслих; 2) задовољење потреба за енергијом и макронутриентима; дневне енергетске потребе, у узрасту од 9-13 година износе 1400-3000 Кcal, у зависности од пола, стадијума пубертета и физичких захтева; препоручени унос протеина је 1,5-2,2 г/кг ТМ, унос угљених хидрата треба да је изнад 50% дневних енергетских потреба, а унос есенцијалних масних киселина треба да је у складу са препорукама и 3) оптималан унос микронутриената обезбеђује се задовољењем енергетских потреба и применом балансиране дијете. Најчешћи дефицити минерала, код младих спортиста односе се на гвожђе и калцијум. Суплементација витаминско-минералним препаратима није показала бенефицијалне ефекте на раст и физичко достигнуће. | ||
ДЕЦА / АДОЛЕСЦЕНТИ / СПОРТ / РАСТ/ ИСХРАНА | Преузми комплетан чланак (291кБ) |
Александар Кукрић, Миливоје Каралејић, Борко Петровић, Саша Јаковљевић Факултет физичког васпитања и спорта, Бања Лука; Универзитет у Београду, ФСФВ. | ||
Сажетак У десетонедјељном периоду кошаркаши јуниори, подјељени у двије групе експерименталну и контролну, подвргнути су различитим тренажним програмима. Испитаници експерименталне групе, поред редовних техничко-тактичких кошаркашких тренинга, имали су два пута седмично додатне комплексне тренинге, док су испитаници контролне групе имали једино техничко- тактичке кошаркашке тренинге. Циљ рада је био да се тестира утицај комплексног тренинга на експлозивну снагу ногу при извођењу различитих варијанти скока код кошаркаша јуниора. Тестирани су суножан скок из мјеста са рукама на куковима (Countermovement jump) и суножан скок из получучња са рукама на куковима (Squat jump), а посматране су сљедеће варијабле: максимална висина скока (h), максимална силa (Fmax) и вријеме остварења максималне силе (tmax) у концентричној контракцији приликом извођења скока и индекса експлозивне снаге (ИЕС= Fmax/tmax). Упоређујући резултате добијене на основу иницијалних и финалних мјерења доказано je да су се тестиране варијабле промјениле под утицајем експерименталног фактора. У оба тестирана скока статистички значајно се побољшала максимална висина скока (p=.00), максимална сила (p=.00), док се ИЕС побољшао само у тесту суножан скок из мјеста са рукама на куковима (Countermovement jump), (p=.00). Вријеме реализације максималне силе остало је непромијењено током десетонедјељног третмана. Истраживање је доказало да је комплексни тренинг утицао на побољшање експлозивне снаге ногу код кошаркаша јуниора. | ||
ВЕРТИКАЛНИ СКОК / ПОСТАКТИВАЦИЈСКА / ПОТЕНЦИЈАЦИЈА / СИЛА / КОШАРКАШИ | Преузми комплетан чланак (393кБ) |
Душко Лепир Бања Лука, БиХ. | ||
Сажетак Питање разлога повлачења из спорта представља проблем којем стручњаци у многим државама прилазе са великом пажњом. На подручју Босне и Херцеговине ово питање није било тема ранијих истраживања, што је био повод аутору да испита који су најчешћи разлози повлачења спортиста на овим просторима. Испитано је укупно 160 бивших спортиста помоћу адаптираних упитника за утврђивање разлога повлачења из спорта. Факторском анализом добијено је 8 фактора (разлога повлачења). Поред утврђивања примарних разлога повлачења из спорта за читав узорак, помоћу Т-теста испитане су и разлике између спортиста мушког и женског пола (N=79 жене, N=81 мушкарци), разлике између спортиста из индивидуалних и колективних спортова (N=77 индивидуални, N=83 колективни), те разлике између спортиста националног и интернационалног нивоа такмичења (N=101 национални, N=59 интернационални). Утврђено је да спортисти из Босне и Херцеговине, као најзначајније разлоге повлачења, истичу "интерес за друге активности", "незадовољство са тренером/клубом", те "проблеми са новцем". Поређењем добијених резултата са резултатима спортиста из других држава увиђају се специфичности код спортиста из Босне и Херцеговине, гдје се као битни разлози појављују "незадовољство са тренером/клубом", те "проблеми са новцем". | ||
ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ СПОРТА / РАЗЛОЗИ / БИВШИ СПОРТИСТИ | Преузми комплетан чланак (321кБ) |
Дејан Миленковић Ниш, Србија. | ||
Сажетак Истраживање је извршено са циљем да се утврди утицај морфолошких карактеристика, моторичких и функционалних способности (предикторски сетови) на резултате програмских садржаја физичког васпитања из атлетике (критеријумски сет) код ученика основних школа. Узорак од 105 испитаника је издвојен из популације ученика мушког пола седмог и осмог разреда основних школа у Нишу. Коришћено је 14 мерних инструмената за процену морфолошких карактеристика, девет тестова моторичких и три теста функционалних способности, док су програмски садржаји из атлетике били заступљени са четири дисциплине (скок увис, скок удаљ, бацање кугле и спринтерско трчање на 60 метара из ниског старта). За обраду података употребљене су каноничка корелациона и регресиона анализа. Добијени резултати каноничке корелационе анализе показали су да морфолошке карактеристике, моторичке и функионалне способности имају статистички значајан утицај на резултате програмских садржаја физичког васпитања из атлетике код ученика основних школа. У релацијама између система морфолошких карактеристика и критеријума добијенa су два каноничка фактора који статистички значајно објашњавају ниво повезаности (CR= .75 и .69). Између система моторичких способности и критеријума добијенa су три каноничка фактора који статистички значајно објашњавају ниво повезаности (CR= .91, .78 и .45). Систем функционалних способности је са системом критеријумских варијабли статистички значајно повезан уз постојање једног каноничког фактора (CR .65). Ови резултати су потврђени и употребом регресионе анализе, тако да су предикторски сетови морфолошких карактеристика, моторичких и функционалних способности статистички значајно утицали на сваку појединачну критеријумску варијаблу. | ||
МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / ФУНКЦИОНАЛНЕ СПОСОБНОСТИ / ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ / ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ / АТЛЕТИКА / ОСНОВНА ШКОЛА |
Преузми комплетан чланак (359кБ) |
Александар Гаџић Краљево, Србија. | ||
Сажетак Постоји гледиште да је бављење спортом позитивно повезано са школским успехом ученика. Резултати бројних иностраних истраживања указују на ту повезаност, док је код нас рађен мали број истраживања о том проблему. Ово истраживање представља покушај да се истражи повезаност између бављења спортом и школског успеха ученика средње школе. Испитаници (N=359) су попунили упитник који се односио на укљученост ученика у спорт и оцене школског успеха. Т-тестом проверене су разлике између резултата ученика - спортиста и неспортиста, а Пирсоновом линеарном корелацијом проверен је ниво корелација за све варијабле. Примењен је и Χ2 тест за табеле контингенције ради провере повезаности између испитиваних подручја. Резултати T-теста, за независне узорке, показују да постоје разлике у школском успеху између ученика спортиста и неспортиста, у корист спортиста, али Пирсонова линеарна корелација указује да не постоји повезаност између варијабли које дефинишу бављење спортом и варијабли школског успеха у узорку ученика-спортиста (N=82). Добијени резултати Χ2 теста за табеле контингенције варијабли школског успеха и бављења спортом показују да између та два подручја не постоји статистички значајна повезаност. Tи резултати упућују на закључак да бављење спортом није имало утицаја на школски успех, већ је бољи школски успех ученика спортиста последица неког другог фактора. | ||
СПОРТ/ ШКОЛСКИ УСПЕХ/ АДОЛЕСЦЕНТИ |
Преузми комплетан чланак (304кБ) |
Драгиша Младеновић, Роберт Ропрет Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
Сажетак Предмет рада је школа скијања и њена улога у процесу социјализације деце предшколског узраста. Социјализација је процес социјалног учења путем којег јединка стиче социјално-релевантне облике понашања и формира се као личност са својим специфичним карактеристикама. Социјализација и развој личности се остварује под утицајем социјалних агенаса (фактора) у средини која има групна обележја. Агенси социјализације могу бити: породица, школа, спортска школа, вршњаци, масовна средства комуникације и друге институције и особе са којима је појединац у контакту, нпр. тренер, инструктор и др. Школа скијања, у којој се деца сусрећу са вредностима, захтевима и нормама, које владају у друштву може да буде један од фактора социјализације. Значајну улогу у том процесу може да има: игра, група вршњака и инструктор. Игра је најпогоднији метод у школи скијања, за усвајање технике, али и средство социјализације, где се међусобно преплићу, развој способности појединих функција и социјалних односа. Игра подстиче и развија осећања. Мотиви који су надахнути осећањима постају подстрекачи и усмеривачи дечијих активности. Група вршњака може да представља важно средство социјализације појединца, доприноси развоју друштвености, усвајању нових социјалних ставова, нормалном психофизичком развоју, избегавању ексцентричног понашања и подстицању личне самосталности. Инструктори скијања, њихове особине личности и њихови поступци према деци, могу бити од пресудног значаја за формирање личности, јер представљају за дете узоре на које се оно угледа и са којима се идентификује. Школа скијања са својим основним карактеристикама значајним за социјализацију (игра као метод рада, групни вид наставе, инструктор у својству педагога), представља значајан фактор у процесу социјализације деце предшколског узраста. Програм школе, трајање часа и рад са децом треба прилагодити специфичностима, потребама и способностима, у складу са њиховим развојем. | ||
ШКОЛА СКИЈАЊА / СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА / ИНСТРУКТОР / ГРУПА |
Преузми комплетан чланак (302кБ) |