|
Владимир Илић, Сања Мазић Универзитет у Београду, ФСФВ; Универзитет у Београду, Институт за медицинску физиологију, Медицински факултет | ||
 СажетакСпортисти су физички најспособнији чланови нашег друштва, па њихова изненадна смрт током тренинга, или такмичења, привлачи пажњу целокупне заједнице. Најчешћи узрок смрти спортиста је изненадна срчана смрт (ИСС). Изненадна срчана смрт је свака неочекивана смрт срчаног порекла, узрокована изненадним срчаним застојем. Карактерише је нагли губитак свести током једног сата од настанка акутних симптома, при чему претходно срчано обољење може постојати, али не мора бити непосредни узрок смрти. Циљ овог рада био је да се утврде и опишу узроци изненадне срчане смрти код спортиста и предложе мере превенције ове појаве. У литератури је описано преко двадесет узрока ИСС код спортиста. Најчешћи узрок је хипертрофична кардиомиопатија, након чега следе аномалије коронарних артерија. Иначе, код спортиста старијих од 35 година далеко најчешћи узрок су атеросклеротичне промене коронарних артерија срца. Иако је посебно у такмичарском спорту немогуће ризик свести на нулу, постојање јасних препорука о прегледу пре такмичења и контраиндикацијама за бављење спортом, у великој мери би смањило учесталост ИСС. Уколико се дијагностикује специфично стање кардиоваскуларног система, потребно је утврдити ризик од ИСС повезан са континуираним бављењем физичком активношћу и такмичарском спортском активношћу и дефинисати јасне дисквалификационе критеријуме за сваког појединачног спортисту. | ||
 |
ИЗНЕНАДНА СРЧАНА СМРТ / СПОРТИСТИ / ПРЕДТАКМИЧАРСКИ ПРЕГЛЕД | |
|
Зоран Пајић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Ненад Јанковић, Жељко Рајковић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Циљ овог истраживања је био да се, у оквиру тренинга са применом додатног инерционог оптерећења, изазову промене у моторичким перформансама трчања максималном брзином, као и да се у посматраним варијаблама утврде адаптациони процеси за које се претпоставља да значајно утичу на максималну брзину трчања. Реализован је експеримент са паралелним групама, при чему је деловање експерименталног фактора (инерционо оптерећење) било у два нивоа. Прва, контролна група (K) реализовала је прописани тренинг спринта, слободно, односно није примењивала додатно оптерећење. Друга експериментална група (E-R) трчала је са оптерећењем причвршћено на рукама, а трећа експериментална група (E-N) са оптерећењем на ногама. Истраживање је обухватило иницијално и финално мерење варијабли убрзања и максималне брзине трчања (VTF1 i VTF2) при трчању максималним спринтом на 50м. Такође, праћене су и варијабле прираста силе и релативизоване силе - коефицијент прираста силе екстензора у зглобу колена - (k - EKOL), коефицијент прираста силе плантарних флексора стопала - (k - PFST), ниво силе екстензора у зглобу колена достигнут у стотој милисекунди (F100ms- EKOL), ниво силе плантарних флексора достигнут у стотој милисекунди (F100ms- PFST), екстензора у зглобу колена (EKOL/r), плантарних флексора стопала (PFST/r). Примењени тренажни третман је на нивоу статистичке значајности (p<0.05), утицао на развој снаге испитаника, јер је примењено мало оптерећење са максималном брзином извођења. Дошло је до значајне промене у нивоу варијабли брзине развоја силе екстензора колена (k-EKOL) и плантарних флексора стопала (F100msPFST) код групе са оптерећењем на ногама E-N и контролне групе K. Истовремено је код свих група значајно повећана сила и екстензора и плантарних флексора. Брзина трчања се повећала код E-R и то у фази убрзања. Због повезаности максималне брзине трчања и варијабли силе преко утицаја на снагу, може се утицати и на максималну брзину трчања. Деловањем експерименталног фактора у тренингу за развој снаге малим оптерећењима и максималном брзином извођења, повећао се ниво прираста силе, а резултат таквог рада је повећана снага у зони нижих оптерећења, при већим брзинама извођења. Варијабле мишићне силе можемо сматрати предикторним када је у питању максимална брзина трчања с обзиром да постоји њихова велика повезаност са трчањем максималном брзином. Показана је изражена доминација варијабли максималне силе у фази убрзања, док је утицај варијабли брзине развоја силе (RFD) у фази максималне брзине трчања остао дискутабилан. | ||
|
ИНЕРЦИОНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ / МАКСИМАЛНА БРЗИНА ТРЧАЊА / БРЗИНА РАЗВОЈА СИЛЕ / РЕЛАТИВИЗОВАНА ИЗОМЕТРИЈСКА СИЛА | |
|
Теодорос Иоаннидис, Ђорђе Стефановић, Марија Кариоту, Виолета Шиљак, Слађана Мијатовић Лицеј у Солуну, Грчка; Универзитет у Београду, ФСФВ; Факултет за менаџмент у спорту Унив."Браћа Карић". | ||
| Сажетак Према садржини и проблематици истраживања овај рад припада историји спорта. Он не представља само тежњу за обогаћивањем историје спорта кроз научно теоријску анализу улоге феномена гимназије за спортско такмичење, већ буђење истраживачког потенцијала кроз нова сазнања о томе какав је био смисао живота младог спортисте у том простору, промишљање и испитивање значења античке гимназије за наступ на Свечаним играма у Олимпији. Гимназије у античкој Грчкој су имале образовни и култни карактер. Постојање простора за вежбање створило је услове да се појаве први утемељивачи науке спорта који су својим промишљањима, остварењима и записима перманентно инспиративно деловали на оне које су желели да прошире и пренесу знање на друге. Иако су историчари детаљно описали живот античких Грка и њихов напредан културни живот, још увек постоји нешто што није довољно објашњено из простора који се односи на актуелност феномена гимназије у припреми младих за такмичење на античким Олимпијским играма. | ||
|
ГИМНАЗИЈА / АНТИЧКА ГРЧКА / ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ | |
|
Ана Весковић, Зоран Валдевит, Дејан Илић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Истраживање је усмерено на проучавање релација кохезивности спортских тимова са такмичарским нивоима и са различитим типовима и облицима уверења о ефикасности. Спроведено је у девет мушких рукометних клубова, на три такмичарска нивоа. Узорак обухвата 151 спортисту. За процену кохезивности примењен је упитник за испитивање кохезивности (Group Enviroment Questionnaire GЕQ) Карона и сарадника. За процену уверења о личној ефикасности примењен је Веилин инструмент (TSCI – Trait Sport Confidence Inventory) који испитује специфично поверење у личну ефикасност спортисте за време такмичења. За потребе истраживања, ставке изворног упитника ефикасности су адаптиране у још три облика (три скале) аналогних питања, за процену колективне ефикасности, претпоставке спортиста о поверењу тренера у њихову личну ефикасност и претпоставке спортиста у ефикасност тима у целини. Основни резултати истраживања показали су да: спортисти сва три такмичарска нивоа показују склоност ка процени изнад просечне до високе изражености свих димензија кохезивности; једина статистички значајна разлика у кохезивности између такмичарских нивоа добијена је на димензији интегрисаности чланова групе у односу на задатак између супер и друге такмичарске лиге. Два скупа варијабли (кохезивности и ефикасности) могу се повезати на два статистички значајна начина, али само први начин повезивања има практични значај. Све димензије кохезивности позитивно су повезане са уверењима о ефикасности: димензије које се односе на задатак показују веома високу повезаност, а друштвене димензије повезаност просечног интензитета. У сету варијабли уверења о ефикасности, колективна ефикасност показује високу повезаност са димензијама кохезивности. Претпоставке спортиста о поверењу тренера у њихову личну ефикасност и у ефикасност тима показују просечну повезаност са димензијама кохезивности. | ||
|
КОХЕЗИВНОСТ / РУКОМЕТ / ТАКМИЧАРСКИ НИВО / УВЕРЕЊА О ЕФИКАСНОСТИ | |
|
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак У студији су истраживане когнитивне способности најбољих кошаркаша јуниора Србије. Истраживање је спроведено на узорку од 80 кошаркаша јуниора, узраста 17-18 година. Они су подељени у три групе на основу независне експертске оцене њихове успешности (од 1 до 10). Когнитивне способности су процењене са пет тестова: Д48 (тест опште интелигенције), С1 (тест визуелне спацијализације), П1, Ф1 и Ф2 (тестови перцептивних способности). Резултати истраживања су показали да постоји значајна разлика између три групе кошаркаша јуниора у простору когнитивних способности. Вредности центроида група показују да се прва група (најквалитетнији јуниори) значајно разликује од преостале две групе, и то у резултатима тестова Д48 и Ф2, док нема значајне разлике између друге и треће групе. | ||
|
КОГНИТИВНЕ СПОСОБНОСТИ / КОШАРКАШИ / УСПЕШНОСТ |
|
|
Милан Драгић Зрењанин. | ||
| Сажетак Предмет овог истраживања били су менаџерски стилови кошаркашких екипа прве Б мушке лиге. У раду је примењено трансферзално истраживање експерименталног карактера, коришћењем емпиријског и библиографског метода. Подаци од значаја за овај рад прикупљени су методом анкетирања. Проучавани су начини на које менаџери доносе одлуке, контролишу групу, кажњавају или награђују појединце. Циљ истраживања био је да се дефинишу менаџерски стилови у кошарци. Такође, циљ је био и да се резултати истраживања искористе у сврху проширења научног сазнања о вођству у спорту, као и да се резултати искористе у практичне сврхе. Према добијеним резултатима запажа се да се већи број менаџера налази на половини која припада демократском стилу менаџера, гледајући континуум (на једном полу аутократско оријентисани, а на другом полу демократско оријентисани менаџери). На другој димензији највећи број менаџера је подељене оријентације ка људима-задацима. | ||
|
МЕНАЏЕРСКИ СТИЛ / ВОЂСТВО / КОШАРКА / СПОРТ |
|
|
Стево Јовићевић Средња школа, Барајево, Србија. | ||
| Сажетак Циљ истраживања био је да се, путем анкетирања тренера и одбојкашица кадетског узраста, утврди у којој мери и у ком облику се теоријска припрема примењује у тренингу младих одбојкашица. Истраживање је спроведено на узорку од 196 одбојкашица кадетског узраста (одбојкашице рођене 1991. године и млађе) и 37 тренера који раде у клубовима из Београда и околине. Применом одговарајућих статистичких процедура (дескриптивна и компаративна статистика, квантитативна и квалитативна анализа) добијени су следећи резултати: већина тренера и одбојкашица кадетског узраста се слаже да теоријска припрема има велики значај за успех у тренажном процесу младих одбојкашица; са теоријском припремом треба почети у пионирском и млађем узрасту; највећи број тренера (70%) користи тренажни облик теоријске припреме, док је вантренажни облик знатно мање заступљен; по мишљењу тренера, велики број одбојкашица добро прихвата и учествује у овом виду припреме; одбојкашице сматрају да овај вид припреме спортиста може бити занимљивији, али већина њих ипак не жели да им теоријску припрему, осим тренера, спроводи неко други. Општи закључак је да се теоријска припрема у раду са младим одбојкашицама кадетског узраста спроводи на задовољавајућем нивоу, али да даљи развој и чешћу или константну примену у тренажном процесу успоравају недостатак материјално-техничких услова клубова и ниво стручне оспособљености тренера. | ||
|
ОДБОЈКА/ ТЕОРИЈСКА ПРИПРЕМА/ ТРЕНЕРИ/ ОДБОЈКАШИЦЕ / КАДЕТСКИ УЗРАСТ |
|
|
Александар Јанковић, Бојан Леонтијевић Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. | ||
| Сажетак Структура такмичарске активности (и на плану технике) представља основу приликом планирања и операционализације методике тренинга и обучавања сваке професионалне фудбалске екипе. Резултати спроведеног истраживања добијени су на групном узорку испитаника који су чиниле четири репрезентације, учеснице завршнице Светског првенства у Немачкој 2006. године - Италија, Француска, Немачка и Португал. У обраду и дискусију добијених резултата ушло је целокупно трајање сваке анализиране утакмице, када је лопта била у игри. Протокол посматрања (припремљен за ово истраживање) је коришћен за сваку утакмицу посебно, и за сваког играча посебно. На основу класификације технике фудбалске игре, посматрано је укупно 42 варијабле сврстане у укупно 5 група техничких елeмената: ударци по лопти (15 варијабли - елемената), примања лопте (12 варијабли - елемената), финтирајући покрети и дриблинзи (11 варијабли - елемената), одузимање лопте (3 варијабле - елемента) и вођење лопте. Резултати истраживања показали су да су ударци по лопти доминантан технички елемент фудбалске игре (425), као и то да се дриблинзи и финтирајући покрети веома ретко примењују (16.5). Ударци унутрашњом страном стопала су далеко најзаступљенији, а издвајају се још и ударци унутрашњом страном хрпта стопала, као и ударци по лопти главом. Од удараца главом веома је важно истаћи ударац одскоком са једне ноге, пошто се највише примењује. Примања лопте су други елемент технике по заступљености и користи се просечно 292 пута по утакмици. Најчешће се користи пријем унутрашњом страном стопала котрљајућих лопти, док је следећи по заступљености пријем високих лопти на принципу амортизације унутрашњом страном стопала, као и примање лопте грудима. Технички елемент одузимање лопте највише се појављује у облику одузимања унутрашњом страном стопала. Вредност прилаза проблематици фудбалске игре на овакав начин, огледа се у примени добијених резултата директно у пракси. | ||
|
СТРУКТУРА / ТАКМИЧАРСКА АКТИВНОСТ/ ФУДБАЛ / ТЕХНИКА |
|
