|
Дејан Шупут Институт за упоредно право, Београд. | ||
 СажетакРепублика Србија се налази у јеку процеса реформе законодавног оквира који уређује материју спорта. Приликом припреме предлога нових прописа долази до великих концепцијских дилема које се много лакше решавају ако се претходно сагледају искуства која су на путу реформи имале државе из региона. Република Хрватска представља државу која је у блиској прошлости, тачније 2006. године, успешно и уз доста планирања и напорног рада, завршила посао израде и доношења новог Закона о спорту. Разматрање конкретних решења из тог Закона доприноси лакшем и бољем давању стручне оцене решења која је предвидео српски законодавац Предлогом закона о спорту из новембра 2007. године. Упоредноправна анализа прописа Републике Србије и Републике Хрватске има посебну важност услед чињенице да су те две државе у XX веку делиле заједничку правну традицију и праксу, поготово када је реч о законском уређивању материје спорта. Осим правног наслеђа из доба СФРЈ, те две државе имају неспорних сличности, не само услед географске блискости и заједништва говорног подручја које обухватају, већ и по некадашњем устројству спортског система и проблемима који и даље оптерећују њихове спортске системе. Услед дугогодишњег одлагања и чекања да дође на ред у законодавном поступку, од новог Закона о спорту Републике Србије очекује се много. Међутим, и када буде коначно изгласан у Народној скупштини, нови Закон о спорту неће бити чаробни штапић који решава све проблеме српског спорта. Правилна и уједначена примена новог Закона и подзаконских аката који ће га пратити биће сложен задатак, а још у фази доношења новог Закона, не треба губити из вида да је прописе лакше донети, него правилно и успешно применити. | ||
 |
СПОРТСКО ПРАВО / ЗАКОНОДАВНА РЕФОРМА / ПРАВНИ ОКВИР / РАЗВОЈ / СТРАТЕГИЈА / ЕВРОПСКА УНИЈА |
|
| < Претходна | Следећа > |
|---|
