Ђорђе Станић, Душан Перић. Факултет за спорт и физичко васпитање, Универзитет у Приштини, Лепосавић, Косово и Метохија, Србија; Факултет за спорт и психологију, ТИМС, Нови Сад, Србија. | ||
Сажетак На узорку од 48 испитаника (25 дечака и 23 девојчице) старости 18,5 година (±6 месеци) спроведен је експеримент у трајању од 14 недеља са циљем да се провери утицај два специфична модела наставе физичког васпитања на моторичке способности, ставове према физичком васпитању и активно време вежбања на часу. Формиране су три групе и свака је имала различит третман. Првој експерименталној групи (9 дечака и 8 девојчица) један стандардни час физичког васпитања замењен је једним часом теоријске наставе. Друга експериментална група (8 дечака и 7 девојчица) имала је два часа физичког васпитања у супротној смени који су продужени са стандардних 45 на 60 минута и на њима су примењени различити савремени фитнес програми. Контролна група (8 дечака и 8 девојчица) имала је уобичајен школски режим и два стандардна часа физичког васпитања недељно. Ефекти третмана валоризовани су поређењем нумеричких података са иницијалног и финалног мерења. Резултати статистичке анализе открили су да су групе на почетку експеримента биле хомогене (нису се разликовале ни у једној варијабли). У обе експерименталне групе током експеримента су формирани позитивнији ставови према физичком васпитању. Значајно побољшање моторичких способности остварено је само у другој експерименталној групи која је имала два продужена часа у супротној смени. Истовремено, у контролној групи није дошло до статистички значајних промена ни у једној варијабли. Најдуже активно време часа остварено је у другој експерименталној групи када су коришћени елементи савремених фитнес програма.
|
||
МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / EUROFIT ТЕСТОВИ / СТАВОВИ УЧЕНИКА / PEAS УПИТНИК / АКТИВНО ВРЕМЕ ВЕЖБАЊА / SOFIT | Преузми комплетан чланак (1.7.2024. 602kБ)
|
< Претходна | Следећа > |
---|