Александра Обрадовић. Медицински факултет, Универзитет у Београду, студент МАС; Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду, студент ДАС. | ||
Сажетак Азот-моноксид је препознат као молекул веома једноставне структуре, дуго сматран изразито токсичном супстанцом. Ипак, услед могућности ендогене биосинтезе и варијетета биолошког деловања које поседује, данас се сматра паракрином супстанцом од изузетног фармаколошког, физиолошког и патофизиолошког интереса. Имајући у виду бројне негативне еколошке и здравствене ефекте које свакодневно остварује на човекову околину, деценијама су улагани изузетно велики иницијални напори да се у извесној мери из ње потисне. Међутим, открића која су осамдесетих година прошлог века повела у нове сазнајне искораке у области хемије, физиологије и медицине, довела су до запањујућег закључка – да опстанак најдоминантније врсте на Земљи у великој мери зависи управо од његове (био)синтезе. У зависности од концентрације, у васкулатури остварује двојаку улогу, будући да у нижим концентрацијама има функцију изузетно снажног вазодилататора, док у случају високе концентрације остварује улогу цитотоксина и цитостатика, чиме доприноси одбрани организма од паразитарних инфекција и тумора. Одржавање његове доступности у ендотелу круцијално је за нормално функционисање кардиоваскуларног система. Нобелова награда која је 1998. године додељена за откриће које се тиче сигналне улоге азот – моноксида у људском организму отворила је низ специфичних питања, која се односе превасходно на место и улогу овог молекула у различитим биохемијским процесима који се у људском организму у различитим условима, непрестано одвијају. Сходно томе, теоријска и емпиријска питања улоге азот-моноксида у пливању, тренингу, али и општем здрављу пливача (вежбача) у води, предмет су овог рада.
|
||
АЗОТ-МОНОКСИД / ТРЕНАЖНА И ТАКМИЧАРСКА ПРИПРЕМА / ТЕОРИЈСКА ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА / ДОКТРИНА | Преузми комплетан чланак (5.6.2024. 747kБ)
|
< Претходна | Следећа > |
---|