|
Александра Обрадовић. Медицински факултет, Универзитет у Београду, студент МАС, Србија. | ||
 Сажетак
Просперитет и искораци спортског пливања могу се посматрати као резултати стечених (са)знања о кретању човека у воденој средини. Исти је заснован на учењу и, независно од периода развоја, уочава се значајна каузалност са развојем науке и технологије у ширем смислу. Развој спортског пливања у новом технолошком и информационом окружењу одвија се кроз интензификацију процеса самоспознаје пливача, при чему пливач стиче сазнања о личним особеностима и ефектима тренажног програма, у правцу ефикасности индивидуализације свог тренажног рада. Самоспознаја је сазнајни процес напредовања спортисте. Њена суштина се може представити и као „хаковање сопственог тела и ума“ (биохакер). Пливач хаковањем (самохаковање) учи о реакцијама својих органских система, препознаје њихово реаговање и антиципира ток очекиваних адаптација на различите тренажне и такмичарске стимулусе. На основу тако стечених информација, пливач је у прилици да чиниоце свог функционалног система разуме, као и да их самоспознајом усмерава ка вишем нивоу функционисања, који ће му омогућити да напредује ка бољој „верзији“ себе самог. Стога, предмет овог рада је биохакинг као концепт - тренд у тренажно – такмичарској пракси, током које се, хаковима, настоји подстаћи ефективност и ефикасност органских система, и укупна продуктивност пливача. Циљ рада је расветлити самохаковање пливача као растући искорак у процесу учења и самоспознаје, током кога се стиче, анализира и учи из непосредне перцепције и током кога се когнитивне вештине пливача развијају кроз технолошко и дигитално окружење.
|
||
 |
САМОХАКОВАЊЕ / СПОРТСКО ПЛИВАЊЕ / САМОСПОЗНАЈА / ЛИЧНИ РАЗВОЈ | |
| < Претходна | Следећа > |
|---|
