|
Зоран Пајић, Саша Јаковљевић, Марија Анђелковић, Слободан Симовић. ФСФВ, Универзитет у Београду; Удружење за медицину спорта Србије, Београд; Факултет физчког васпитања и спорта, Универзитет у Бања Луци, Босна и Херцеговина. | ||
 Сажетак
Циљ рада је преглед и сумирање теоријских и емпиријских чињеница употребе индекса телесне масе BMI (енгл. Body Mass Index) у утврђивању релација телесне конституције и моторичких способности. Утврђено је неколико кључних околности при којима индекс телесне масе може дати погрешне информације о стварној телесној композицији, а посебно о количини масног ткива у телу. Фактори као што су узраст, пол, раса, здравствено стање и мишићна маса могу да утичу на везу између BMI-а и телесних масти. Због релативно ниског коефицијента детерминације између BMI-а и процента телесних масти, при коришћењу BMI-а у процени телесне композиције као предиктора гојазности или као заменске мере у процени утицаја телесне конституције на ефикасност моторичких перформанси, треба бити опрезан. Анализа извора указује на постојање неразјашњених чињеница употребе заменских мера телесне композиције и њихово ограничено коришћење у истраживачкој и непосредној тренажној пракси. Стога су предложени нови концепти и модели у експликацији утицаја телесне композиције на ефикасност моторичког испољавања. Поред неопходне процене варијабли процента масног ткива и процента мишићног ткива, може се претпоставити да би примена двокомпонентног BMI= FFMI+FMI (eнгл.Fat Free Mass Index, Fat Mass Index), тј. индекс безмасне телесне масе + индекс масног ткива и/или MFR (eнгл.Muscle Fat Ratio), тј. мишићно-масни однос модела обезбедила квалитетнији увид у ове релације.
|
||
 |
ТЕЛЕСНИ САСТАВ / МОТОРИЧКЕ ПЕРФОРМАНСЕ / МИШИЋНО-МАСНИ ОДНОС/ ИНДЕКС МАСНОГ ТКИВА / ИНДЕКС БЕЗМАСНЕ ТЕЛЕСНЕ МАСЕ | |
| < Претходна | Следећа > |
|---|
