|
М.Јовановић, М.Kапелети, М.Убовић, Н.Пажин, Д.Илић, В.Мрдаковић. PROFEX – Академија здравог живота, Београд, Србија; Факултет за менаџмент у спорту, Алфа Универзитет, Београд; ФСФВ, Универзитет у Београду, Србија. | ||
 Сажетак
Мртво дизање представља меру опште јачине целог тела и једна је од три вежбе у powerlifting такмичењу. Разликују се конвенционална и сумо варијанта мртвог дизања. Циљ овог истраживања је био утврђивање разлика између две технике подизања оптерећења из аспекта кинематике, кинетике и електромиографије. Узорак испитаника чинило је 9 физички активних мушкараца, просечне старости 29.1 ± 3.3 година, висине 181.0 ± 1.0 цм, телесне масе 82.3 ± 13.3 кг и индекса телесне масе 25.0 ± 3.8 кг/м2 . Сваки испитаник је подизао тег масе приближне сопственој, кроз три понављања, у три серије, за сваку од техника. Брзина једног подизања је била по 3 секунде за сваку од фаза (концентрична и ексцентрична). Од кинематичких варијабли праћене су углови и амплитуде за следеће фигуративне тачке: труп у односу на хоризонталу (само угао), центар зглоба кука и центар зглоба колена у „liftoff“ (ЛО – позиција у којој се тег одваја од подлоге) и „knee passing“ (КП – позиција у којој тег пролази испред колена) позицији, односно у liftoff-knee passing (ЛО-КП), knee passing-lift completion (КП-ЛЦ; ЛЦ – завршна, односно потпуно усправна позиција тела) и liftoff-lift completion (ЛО-ЛЦ) фази. Од кинетичких варијабли праћен је извршен механички рад. Електромиографска активност је прађена за следеће мишиће: m. vastus medialis, m. vastus lateralis, m. rectus femoris, m. gluteus maximus, m. erector spinae (L3-L4), m. semimembranosus i m. biceps femoris caput longum. Праћена електромиографска варијабла је била просечна нормализована количина мишине активације у односу на максималну вољну контракцију, за свих 18 појединачних понављања мртвог дизања (3 серије × 3 понављања × 2 технике). За статистичку обраду података коришћена је једнофакторска анализа варијансе са поновљеним мерењима (за количину мишићне активације и извршен механички рад) и двофакторска анализа варијансе са поновљеним мерењима (за углове и амплитуде). Добијене су значајне разлике између техника у почетним угловним позицијама у свим праћеним зглобовима (p<0.05), осим код угла у зглобу колена где се уочава тренд (p=0.0996), као и у прелазној позицији када је у питању угао трупа у односу на хоризонталу и угао у зглобу кука (p<0.05). Уочена је статистички значајна разлика између техника у амплитудама у зглобу кука у КП-ЛЦ фази (p<0.05) и укупној амплитуди (p<0.05) и у зглобу колена у ЛО-КП фази (p<0.05) и укупној амплитуди у виду тренда (p=0.0996). Извршен механички рад је значајно већи приликом подизања оптерећења конвенционалном варијантом техником мртвог дизања(МДкон) (p<0.05). Активација медијалних и латералних глава m. quadriceps femoris-а је статистички значајно већа (p<0.05) приликом подизања оптерећења сумо варијантом технике мртвог дизања(МДсу), а активација постуралних мишићних група (m. erector spinae, m. gluteus maximum, m. semitendinosus и m. biceps femoris caput longum) је већа приликом подизања оптерећења МДкон, али не и статистички значајно (p>0.05).
|
||
 |
МИШИЋНА АКТИВАЦИЈА / МЕХАНИЧКИ РАД / УГЛОВИ У ЗГЛОБОВИМА / ТРЕНИНГ СНАГЕ | |
| < Претходна | Следећа > |
|---|
