Сажетак
Говорећи о психологији спорта и њеном значају за бављење и успјех у спорту, истакнуте су три области у изучавању личности спортиста: структура, динамика и развој. Иако све три области представљају јединствену цијелину у изучавању личности спортиста, овај рад је, због адекватних истраживачких метода, приступио испитивању области структуре личности спортиста, односно њених структурално-функционалних елемената који се означавају као диспозиције. Издвојене су двије диспозиције (мотив спортског постигнућа и анксиозност), за које је ранијим истраживањима утврђено да представљају релевантне факторе за успјех у спорту. Након дефинисања ове двије диспозиције, те истицања њиховог значаја за успјех у спорту, приступило се испитивању њихове међусобне повезаности код двије групе спортиста: тенисера и фудбалера. Истраживањем је утврђено да код тенисера не постоји статистички значајна повезаност између мотива спортског постигнућа и анксиозности, док је код фудбалера установљена статистички значајна повезаност ове двије диспозиције.