Мирко Р. Остојић, Ђорђе Стефановић. Факултет техничких наука, Унивеерзитет Сингидунум, Београд; Лола Институт д.о.о., Научно-истраживачки Институт, Београд; ФСФВ, Универзитет у Београду, Србија. | ||
Сажетак Предмет овог рада је индивидуална константа респирације, израчуната преко једначине дисања респираторне мускулатуре. Ово, неекспериментално посматрање је спроведено на узорку студената Факултета спорта и физичког васпитања у Београду (N=30). Мерење је за циљ имало аквизицију и анализу средњег времена снаге сигнала површинске електромиографије (sEMG) у протоколима, пре и након продуженог задржавања акта дисања. Резултати истраживања су показали да појединачни коефицијент „контролне паузе“ (Cp) представља индивидуалну карактеристику респираторних мишића испитаника. У узорку релативно тренираних и младих особа оба пола, утврђено је да после задржавања даха, до тренутка тзв. „удара“ (прогресија респирације да се изврши адаптација на стресну ситуацију), време опоравка има линеарни ток и директно је повезано са ангажованошћу праћених респираторних мишића испитаника, односно индиректно капацитета испитаника да брже асимилује кисеоник из удахнутог ваздуха. У практичном значењу овог истраживања истичемо да је поједине резултате могуће корелирати са једначином дисања респираторних мишића, а са циљем сазнања и приближавања реалној методи за предочену индивидуалну константу дисања.
|
||
РЕСПИРАЦИЈА / АКТИВНОСТ МИШИЋА / ЗАМОР / ЗАДРЖАВАЊЕ ДАХА / ВРЕМЕ ОПОРАВКА | Преузми комплетан чланак (923кБ)
|
< Претходна | Следећа > |
---|